U svetu tehnoloških moćnika koji grade imperije društvenih mreža, Džej Grejber (Jay Graber) predlaže radikalno drugačiju viziju. Izvršna direktorka platforme Bluesky ne želi da postane sledeći milijarder sa apsolutnom kontrolom – ona gradi platformu koja je dizajnirana da preživi čak i ako sama kompanija propadne. Njena misija zvuči gotovo subverzivno u eri korporativnih giganta: stvoriti digitalni prostor gde korisnici, a ne akcionari, donose ključne odluke.
U aktuelnom globalnom trenutku kojim dominiraju tehnološki moguli poput Ilona Maska i Marka Zakerberga, jedno novo ime polako, ali sigurno menja pravila igre. Džej Grejber, izvršna direktorka platforme Bluesky, ne uklapa se u stereotip tipičnog direktora iz Silicijumske doline. Njen pristup nije vođen profitom akcionara, već idejom o decentralizovanom internetu gde korisnici, a ne korporacije, drže uzde u svojim rukama, piše Poslovni.hr.
Grejber gradi platformu koja je dizajnirana da preživi čak i ako sama kompanija propadne, nudeći alternativu onima koji su umorni od samovolje vlasnika velikih društvenih mreža.
Od “Plavog neba” do inženjerstva
Džej je rođena kao Lantian Grejber u Tulsi, Oklahoma. Njezina majka, imigrant iz Kine koja je preživela Kulturnu revoluciju, dala joj je ime koje na kineskom znači “plavo nebo” (blue sky). Bila je to majčina želja da njezina kći uživa “bezgraničnu slobodu”.
Uz oca švajcarskog porekla koji je radio kao učitelj matematike, Grejber je odrastala u intelektualnom okruženju. Svoje obrazovanje nastavila je na Univerzitetu Pensiulvaniuje, no umesto čistog programiranja, odabrala je interdisciplinarne studije nauke, tehnologije i društva. Taj joj je program omogućio da sagleda širu sliku – kako tehnološke inovacije utiču na kulturu, politiku i etiku, što je oblikovalo njen kasniji stav o digitalnom upravljanju.
Karijera iskovana u blokčejn revoluciji
Pre nego što je preuzela kormilo Blueskyja, Graber je svoje veštine brusila u svetu kriptovaluta i blokčejna sredinom 2010-ih. Radila je kao softverska inženjerka za SkuChain, a u slobodno vreme čak je i fizički sastavljala i lemila opremu za rudarenje bitkoina, želeći da razume hardversku stranu decentralizovanih sistema.
Njen rad na projektu Zcash, kriptovaluti usmerenoj na privatnost, te kasnije osnivanje (iako neuspešne) aplikacije za događaje Happening, Inc., dali su joj ključna iskustva. Shvatila je važnost otvorenih protokola kao temeljnog jemstva slobode govora, uverenje koje je kasnije postalo srž Blueskyja.
Beg iz Tviterovog zagrljaja
Priča o Blueskyju započela je 2019. godine kao inicijativa Džeka Dorsija, suosnivača i tadašnjeg izvršnog direktora Tvitera. Međutim, kada se Grejber pridružila projektu 2021. godine, brzo je shvatila da za uspeh misije moraju biti nezavisni. Uspela je da ispregovara izdvajanje Blueskyja kao posebne firme od javnog interesa (Public Benefit Corporation), uz početno finansiranje od Tvitera u iznosu od 13 miliona dolara.
Taj potez pokazao se ključnim za opstanak. Kada je Ilon Mask kupio Tviter (pa ga preimenovao u X) 2022. godine, Bluesky je bio pravno zaštićen i nezavisan. Dok je X prolazio kroz turbulentne promene imena i politika moderiranja, Bluesky je postao utočište za milione nezadovoljnih korisnika.
Do novembra 2025., Bluesky je narastao na oko 40 miliona registrovanih korisnika. Iako je to još znatno manje od 560 miliona korisnika na platformi X, rast je bio strelovit, posebno nakon političkih previranja u SAD-u i privremenih zabrana X-a u Brazilu.
„Svet bez Cezara“
Grejber se ne libi da suptilno provocira svoje bogatije rivale. Na konferenciji SXSW u martu 2025., nosila je majicu s natpisom “Mundus sine caesaribus” (Svet bez cezara). To je bio jasan odgovor na majicu Marka Zakerberga s natpisom “Aut Zuck aut nihil” (Ili Zuck ili ništa).
Bluesky je ubrzo počeo prodavati te majice, koje su rasprodane u svega 30 minuta, simbolizujući filozofiju kompanije: demokratski pristup internetu gde niti jedan direktor ne kontrolira vaše onlajn iskustvo.
Za razliku od milijardera koji vode druge platforme, Grejber ima relativno skromno bogatstvo, procenjeno na nekoliko miliona dolara, dok se vrednost same kompanije početkom 2025. procenjivala na 700 miliona dolara.
Tehnologija „otporna na milijardere“
Ono što Bluesky čini drugačijim je AT Protocol – tehnologija otvorenog koda na kojoj je platforma izgrađena. Grejber to naziva “dokazom protiv milijardera” (billionaire proof).
„Ono što se dogodilo Tviteru“ ne može se dogoditi nama na isti način“, objasnila je Grejber u intervjuu za CNBC. Sistem je dizajniran tako da korisnici mogu birati vlastite algoritme za rangiranje sadržaja i, u teoriji, preseliti svoje podatke i pratioce na drugu aplikaciju izgrađenu na istom protokolu ako im se ne sviđa smer u kojem Bluesky ide.
Pogled u budućnost i AI stav
Uprkos sporijem rastu u poređenju s gigantima iz branše, Grejber nije zabrinuta. Ona veruje u organski rast zajednica, a ne u model “pobednik uzima sve”. Platforma je postala popularna među aktivistima i organizatorima zajednica, iako se neki političari žale na preveliku kritičnost korisničke baze.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Grejber zagovara oprez. Iako Bluesky koristi AI za pomoć pri moderiranju sadržaja, ona naglašava da se ljudsko razmišljanje ne sme u potpunosti prepustiti mašinama.
„Ako ne znate kako izgleda dobar kod ili dobar tekst, nećete moći da procenite ni ono što AI proizvede,” savetuje Graber, podstičući mlade da razvijaju kritičko mišljenje i bazične veštine, umesto slepog oslanjanja na tehnologiju.
U svetu koji sve više teži automatizaciji, Džeju Grejber i Bluesky klade se na ljudski faktor i slobodu izbora.
