Trgovinski deficit SAD za prošlu godinu iznosi 901,5 milijardi dolara, što je za samo 0,2% ili 2,1 milijardu dolara manje nego u 2024, uprkos carinskom ratu koji je povela administracija Donalda Trampa, pokazuju podaci američkog Ministarstva trgovine.
Samo u decembru, američki deficit je iznosio 70,3 milijarde dolara, što predstavlja značajan rast u odnosu na novembarske 53 milijarde dolara i znatno je više od očekivanja analitičara od 55,5 milijardi dolara.
Sjedinjene Američke Države su u prošloj godini imale najveći deficit u trgovini robom sa Evropskom unijom 218,8 milijardi dolara, sledi Kina 202,1 milijarda dolara i Meksiko 196,9 milijardi dolara, prenosi CNBC.
Ukupan američki izvoz dostigao je rekordnih 3,43 biliona dolara u 2025, što je rast od gotovo 200 milijardi dolara u odnosu na prethodnu godinu.
Uvoz je porastao na 4,33 biliona dolara, što pokazuje da je snažna domaća potražnja i dalje glavni faktor koji održava visok američki trgovinski deficit, uprkos pokušajima Trampove administracije da ga smanji putem neviđeno oštre carinske politike.
Američka predsednička administracija je tokom prošle godine uvela je opštu carinu od 10% na uvoz, kao i dodatne recipročne carine prema državama sa velikim trgovinskim suficitom u odnosu na Sjedinjene Američke Države.
Za Srbiju je određena stopa od 35%, što je jedna od najviših primenjenih.
Cilj ovih mera bio je smanjenje trgovinskog jaza i zaštita domaće industrije, ali su pregovori sa ključnim partnerima nastavljeni, a deo najstrožih mera kasnije je ublažen.
Carinama je, kako izgleda, najviše pogođena EU. Izvoz čelika iz Evropske unije u SAD pao za 30% u drugoj polovini 2025. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pad je zabeležen nakon uvođenja carina od 50%, saopštilo je danas Evropsko udruženje za čelik (Evrofer), pozivajući se na nove podatke Evrostata.
Brojke pokazuju snažan negativan efekat američkih visokih tarifa na evropsku industriju čelika, navodi se u saopštenju.
Dodatni pritisak očekuje se zbog proširenja američkih carina na proizvode koji intenzivno koriste čelik, uključujući mašine i opremu.
Generalni direktor Evrofera Aksel Eger ocenio je da pad izvoza od 30% za samo šest meseci predstavlja jasan signal da visoke carine nanose štetu evropskim proizvođačima čelika i njihovim kupcima.
On je poručio da svaki budući trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država mora biti fer i recipročan, kako bi obezbedio stabilnost i predvidivost za industriju sa obe strane Atlantika.
Evrofer je pozdravio predloge u Evropskom parlamentu o uvođenju mehanizama za preispitivanje i reagovanje u okviru budućeg aranžmana EU-SAD, kako bi evropska industrija mogla da odgovori ukoliko američke carine ostanu visoke ili se čak dodatno povećaju.
Udruženje je takođe upozorilo da zaštitne mere Evropske unije za čelik ističu u junu i da novi trgovinski instrument, o kome se trenutno pregovara, mora biti usvojen i primenjen najkasnije do 1. jula.
Industrija takođe traži zaštitu Evropske unije od preusmeravanja globalnih viškova proizvoda od čelika, posebno iz Kine.
Prema podacima Svetskog udruženja za čelik (WSA) koje navodi Evrofer, indirektni uvoz čelika u EU - čelik ugrađen u gotove proizvode - porastao je sa 96 miliona tona 2014. na 121 milion tona 2024. godine.
U istom periodu, kineski indirektni izvoz čelika gotovo je udvostručen, dok je i direktni izvoz dostigao rekordne nivoe, što dodatno pojačava pritisak na evropsko tržište.
