Predsednik SAD, Donald Tramp, potpisao je u petak izvršnu uredbu kojom se ukida "kaznena" carina od 25% na sa uvoz iz Indije, uvedena zbog indijske kupovine ruske nafte, saopštila je Bela kuća. Istovremeno, Tramp uvodi dodatne carine na robu iz zemalja koje direktno ili indirektno kupuju, uvoze ili na drugi način pribavljaju robu ili usluge iz Irana.
Odluka u vezi carina Indiji je, prenosi Rojters, usledila nakon što je Tramp početkom sedmice objavio postizanje trgovinskog sporazuma sa tom zemljom prema kojem su američke carine na indijsku robu smanjene sa 50% na 18%, u zamenu za obustavu indijskog uvoza ruske nafte i smanjenje trgovinskih barijera.
Indija u velikoj meri zavisi od uvoza energenata i oko 90% svojih potreba za naftom podmiruje iz inostranstva. Kupovina jeftinije ruske nafte omogućila je Nju Delhiju da smanji troškove uvoza nakon što je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, a zapadne zemlje uvele sankcije na ruski energetski sektor.
Prema izveštaju Rojtersa, Indija je u poslednje vreme počela da usporava kupovinu ruske nafte. Tokom januara uvoz je iznosio oko 1,2 miliona barela dnevno, dok se procenjuje da će u februaru pasti na oko milion barela dnevno, a u martu na približno 800.000 barela dnevno.
Sporazum sa Indijom deo je šire trgovinske strategije administracije predsednika Trampa, koja ima za cilj smanjenje zavisnosti globalnog tržišta od ruske energije i jačanje bilateralnih trgovinskih odnosa sa ključnim partnerima.
Dodatne carine zemljama koje posluju s Iranom
Predsednik Tramp potpisao je i izvršnu uredbu kojom se uvode dodatne carine na robu iz zemalja koje direktno ili indirektno kupuju, uvoze ili na drugi način pribavljaju robu ili usluge iz Irana, saopšteno je iz Bele kuće.
U skladu sa uredbom, SAD mogu da uvedu dodatnu carinu, koja može da iznosi i do 25%, na robu uvezenu iz bilo koje zemlje za koju se utvrdi da, posle stupanja uredbe na snagu, direktno ili indirektno nabavlja iransku robu ili usluge.
U uredbi se navodi da se odluka donosi na osnovu Ustava SAD i važećih zakona, uz obrazloženje da politika i postupci vlasti u Teheranu i dalje predstavljaju "neobičnu i izuzetnu pretnju" po nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i ekonomiju Sjedinjenih Država, navodi se u saopštenju Bele kuće.
U saopštenju se navodi da su najnovije informacije koje su predsedniku dostavili visoki zvaničnici potvrdile da razlozi za vanredno stanje i dalje postoje, kao i da je neophodno uvesti dodatne mere kako bi se ono efikasnije sprovodilo.
Američki ministar trgovine, u saradnji sa državnim sekretarom, biće zadužen da utvrdi da li neka strana država posluje sa Iranom, dok će državni sekretar, u konsultaciji sa više resora, odlučivati da li i u kom obimu treba uvesti dodatne carine.
Konačnu odluku o njihovoj primeni donosi predsednik SAD.
Uredbom je predviđena mogućnost izmene ili prilagođavanja mera u zavisnosti od daljeg ponašanja Irana, reakcija pogođenih država ili promenjenih međunarodnih okolnosti.
Takođe, navodi se da SAD zadržavaju pravo da dodatno pooštre mere ukoliko se proceni da postojeće nisu dale željene rezultate.
