Crne slutnje, ili samo procene zasnovane na ekonomskoj logici, da MOL u Srbiju dolazi da kupi tržište a ne da održava i razvija celokupnu Naftnu industriju Srbije (NIS), su se obistinile. Nakon današnjih pregovora srpske i mađarske strane, koji se vode kao sekundarni u procesu prodaje NIS-a od stane Gaspromnjefta MOL-u, srpska ministarka energetike je ponovo istakla "crvene linije" Srbije u celoj operaciji koju su zbog sankcija Rusiji inicirali Amerikanci.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u vezi sa pregovorima za prodaju većiunskog, ruskog dela vlasništva u Naftnoj industriji Srbije rekla da srpska strana nikako nije zadovoljna.
"Upravo smo završili višesatni sastanak s predstavnicima kompanije MOL i nismo zadovoljni predlogom koji smo danas dobili, a tiču se 'crvenih linija' za koje smo rekli da ih nećemo preći. Pre svega, tu se radi o Rafineriji nafte u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani - da rafinerijska prerada, odnosno derivati pokrivaju u određenom obimu tržište Srbije, pre svega zbog građana i privrede naše zemlje. To nam je veoma važno jer je NIS strateški dominantna kompanija u ovom sektoru i mi želimo da to tako ostane", ", rekla je ministarka u objavi na svom Instagram profilu.
Pojedini stručnjaci upućeni u probleme srpske energetike još su u januaru stavljali pod upitnik interes Mađara da zadrže rafineriju u ovakvom obimu. Profesor FEFA fakulteta u Beogradu inekadašnjki sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, Goran Radosavljević, u intervjuu za Betu rekao je da MOL već ima četri rafinerije u širem regionu (po jednu u Mađarskoj i Slovačkoj i dve u Hrvatskoj od kojih jedna radi) i da je upitno je da li bi bio zainteresovan da pokrene RN Pančevo.
„Možda bi Srbija mogla da uslovi MOL da u nekom roku pokrene NIS-ovu rafineriju, ali MOL je suštinski zainteresovan za rafinerije na obali. Ta kompanija gleda prema Lukoilovoj rafineriji u Burgasu, koja je dva puta veća od NIS-ove, a nije zavisna od Janafa. Osim toga, MOL nema dobru saradnju sa hrvatskom vladom koja je vlasnik naftovoda. U krajnjem slučaju i druga tržišta u regionu nemaju rafineriju i snabdevaju se uvozom derivata“, naveo je Radosavljević.
Krajem aprila iz MOL-a je saopšteno da će "dugoročno zadržati Rafineriju nafte u Pančevu ako postane većinski vlasnik".
MOL je naveo da Rafinerija Pančevo ima veoma važnu stratešku ulogu u obezbeđivanju stabilnog i neprekidnog snabdevanja energijom.
"Cilj MOL-a je da dodatno ojača sigurnost snabdevanja u Srbiji i regionu, uz istovremeno iskorišćavanje sinergija između rafinerija. Ukoliko transakcija bude uspešno realizovana, planiramo dugoročno upravljanje tim postrojenjem“, navela je tada mađarska kompanija odgovorajući na pitanje Forbsa.
Pre toga je u martu hrvatska INA, u vlasništvu MOL-a, pustila novi kapacitet prerade u rekonstruisanoj Rafineriji nafte Rijeka koja je direktna konkurencija Rafineriji nafte u Pančevu a koja sada može obradi do četiri miliona tona sirove nafte godišnje, uključujući i teže (ruske) vrste nafte. Očekuje se da će se udeo dizela u ukupnoj proizvodnji povećati za oko 30 odsto, što je od strateškog značaja za tržište, posebno tokom vrhunca turističke sezone u Hrvatskoj, preneo je tada Nacional.
"Obaveze NIS-a prema Srbiji"
Srbija nije zadovoljna ni kako Mađari gledaju na "ranije preuzete obaveze Naftne industrije Srbije". Tim delom ugovora u javnosti nije bilo mnogo pomena, može samo da se pretpostavi da se radi o "subvenicionisanju" državnog budžeta ("donacije" i vanredne dividende), što je NIS pod Rusima radio u nekoliko navrata.
"Ranije preuzete obaveze su važne za Republiku Srbiju i kako da omogućimo ili da se one ostvare ili da država dobije odgovarajuću kompenzaciju", rekla je ministarka.
Na kraju, rekla je da Srbija čeka novi predlog mađarske strane u ovim pregovorima.
"Ono što ostaje je da čekamo novi predlog kompanije MOL i da on stigne u najkraćem roku. naš interes je jasan, da zaštitimo naše građane, našu zemlju i našu privredu jer NIS jeste i predstavlja kritičnu infrastrukturu. Da budem jasna, ovde se radi o ugovoru između budućih akcionara, sa jedne strane MOL-a, sa druge strane Republike Srbije, odnosno obavezama koje MOL treba da ispuni kao neko ko će upravljati kritičnom energetskom infrastrukturom u Srbiji.", zaključila je ministarka.
