Republika Srbija je proširila emisiju 12-godišnjih obveznica sa 250 na 450 miliona evra.
Vlada Srbije će se zadužiti za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica sa rokom isplate 12 godina i predviđenom kamatnom stopom od 5%. Originalna emisija je, prema odluci iz juna, trebalo da bude u visini 250 miliona evra ali je naknadno odlukom Vlade od 4. decembra povećana na 450 miliona evra, prenosi poslovni magazin "Biznis i finainsije".
Iz države se ova odluka da se poveća javni dug obrazlaže interesovanjem investitora i razvojem domaćeg tržišta hartija od vrednosti.
„Uprava za javni dug obaveštava javnost da je, usled pojačanog interesovanja pre svega domaćih profesionalnih investitora, kao i njihove potrebe da efikasno rasporede raspoloživu likvidnost i plasiraju je u dugoročne instrumente niskog rizika, izvršeno povećanje postojeće emisije dvanaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima. U skladu sa interesovanjem institucionalnih učesnika na tržištu, kao i radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti i podrške razvoju domaćeg tržišta duga, emisija je uvećana za 200.000.000 evra“, saopštila je Uprava za javni dug pri Ministarstvu finansija.
Veliko interesovanje investitora za kupe novi srpski dug je iskazan i u julu, kada se krenulo sa prodajom obveznica vrednih 150 miliona evra a onda je na samoj aukciji prodato više od 250 miliona evra (izvršna stopa 4,99%).
Tako, sledi novo zaduživanje i 17. decembar je predviđena prodaja od 100 miliona evra reotvaranjem emisije iz jula, po kuponskoj stopi od 5%.
„Ova aukcija dolazi u prilično specifičnim okolnostima – neizvesnost oko NIS-a je izuzetno visoka, među građanima se proširila panika i pitanje kursa je posle dužeg vremena predmet običnih razgovora. Naravno, građani će i ovaj put minimalno učestvovati na ovoj aukciji, ali su svakako važan element u kreiranju opšteg ambijenta“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities.
Javni dug „u zelenom“
Srbija ima luksuz da se zadužuje jer je nivo javnog duga na veoma prihvatljivom nivou od oko 43% BDP-a.
„Proteklih nekoliko nedelja je primetan blagi rast prinosa na državnim dužničkim hartijama na međunarodnom tržištu, ali ti prinosi su i dalje drastično niži u odnosu na kraj 2022. i 2023. godinu. Tako je prinos na uporedivu evroobveznicu, koja dospeva 2036. godine, negde oko 4,6%, dok se obveznicom koja se reotvara 17. decembra takođe trguje na međubankarskom tržištu na nižem nivou u odnosu na kuponsku stopu od 5,00%. S obzirom na aktuelnu situaciju oko neizvesnosti i kursa, verujem da će biti dobra tražnja na ovoj u evrima denominovanoj aukciji, dok bi prinos veoma lako mogao biti ispod nivoa od 4,99% koji je postignut poslednji put, krajem jula“, kaže Gujaničić.
U razvijenim ekonomijama i na uređenim tržištima hartija od vrednosti veliko interesovanje za državne obveznice znači da se investitori okreću ka sigurnijim prihodima od onih na tržištu kapitala (akcije i korporativne obveznice), odnosno da očekuju manji privredni rast ali i pad inflacije.
Međutim, Srbija nije razvijena ekonomija niti je srpsko tržište kapitala uređeno, nema tu mnogo opcija za ulaganje niti za brz prelazak po potrebe sa akcija u obveznice i obrnuto, pa ni razlozi investitora nisu uporedivi „sa Zapadom“.
