Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije, što bi bio najviši nivo duga od 1948. godine, nakon Drugog svetskog rata, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Fond u svoj najnovijem Fiskalnom monitoru upozorava da rastući troškovi servisiranja duga opterećuju državne budžete, dok istovremeno rastu izdaci za odbranu, a starenje stanovništva dodatno povećava pritisak na finansije.
Postoji rizik da svetski javni dug do 2029. godine dostigne čak 123 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, napominje MMF.
U izveštaju se navodi da je period jeftinog zaduživanja, koji je trajao između globalne finansijske krize i pandemije virusa korona, završen, a troškovi servisiranja duga već opterećuju budžete, prenosi Blumberg.
"Kamatne stope su značajno porasle na globalnim tržištima, a njihova buduća putanja je vrlo neizvestna", dodaju autori Fiskalnog monitora.
Fond takođe naglašava da značajan deo državne potrošnje odlazi na plate – u proseku 25 odsto u razvijenim ekonomijama, odnosno 28 odsto u zemljama u razvoju.
Kada se državni dug već nalazi na visokom nivou, upravo takvi stalni troškovi ograničavaju fiskalni prostor vlada, jer je veliki deo budžeta već unapred vezan za ove stavke.
Ove nedelje ministri finansija i guverneri centralnih banaka sastaju se u Vašingtonu na godišnjim sastancima MMF-a i Svetske banke, gde se, između ostalog, razmatraju političke opcije zai podsticanje ekonomskog rasta i napredak u borbi sa inflacijom i rastućim dugom.
