Stručnjaci iz sveta investiranja i finansiranja razvoja nekretnina na Balkans property Forumu u Beogradu nisu podelili optimizam njihovih kolega sa nedavnog Foruma u Beču, i ističu da tek slede posledice političke krize.
Sledeće godine će inflacija u EU biti dva odsto, koliki će biti i euribor i kamatna stopa Evropske centralne banke i top su uslovi u kojima će svoj biznis obavljati investitori i graditelji nekretnina, kao i oni koji ih finansijski podržavaju. Ne mnogo lošije uslove od navedenog imaće njihove kolege koje posluju u Srbiji, očekuje se ekspanzija zbog potreba EXPO 2027 i završetka gradnje započete saobraćajne infrastrukture, ali stručnjaci sa ovdašnjeg tržišta ne dele optimizam za sledeću godinu kojeg su puni oni u Evropi, pokazao je juče održani Balkans Property Forum u Beogradu.
Iako srpsko tržište nekretnina godišnje poraste za 300 do 400 miliona evra (u piku je bilo i 600) a potreba je za 180.000 metara kvadratnih za industriju i 80.000 kvadrata kancelarijskog prostora, sledeće godine će tržištu biti isporučeno najviše 100.000, odnosno 50.000.
"Sektor razvoja nekretnina u Srbiji je pokazao izuzetnu otpornost na krize, pre svega jer je na njemu oko 70 odsto domaćih igrača. Domaći investitori trenutno ne vide neki veliki rizik i ne osećaju da se politička kriza preliva na poslovanje. Možda smo svi ovde na tako nešto navikli za razliku od onih koji dolaze sa stranih razvijenih i uređenih tržišta, ali pitanje je šta će biti ako ova kriza potraje. Ako se ona pruži i u narednu godinu, ili ne daj bože nakon toga, i domaći stopirati investiranje i projekte“, upozorava Jovana Martinović iz domaće kompanije Merin Group.
Dok se domaći investitori i developeri i dalje drže, strani su već suzdržani jer ih pogađa evidentan odlazak, odnosno nedolazak inostranog kapitala. Sa oko 6 milijardi evra stranih investicija, Srbija je spala na ovogodišnje 2,5 milijarde (do septembra).
"Veliki pad stranih investitora izbrisao je neke klase imovine u nekretninama sa liste zanimljivih“, dodaje Olivera Dželić iz NLB Komercijalne banke.
Da je osipanje stranog kapitala posledica i regionalnog, pa i evropskih muka u novom globalnom odnosu snaga, kaže Igor Jakovljević iz IPB – Industrial Park Belgrade.
„Kad se globalna situacija smiri, vratiće se i investitori ali za njih se mora biti spreman, da bi želeli da dođu ovde. Dobar signal bi bio da se pojača rad na izdavanju dozvola“, smatra Jakovljević.
Iako su se prisutni stručnjaci složili da situacija sa administracijom i dozvolama škripi i u regionu, ponegde i mnogo više kao u Bukureštu, to ne znači da se s tim treba pomiriti.
"U Češkoj ili Austriji je, prema tvrdnjama tamošnjih kolega, još gore. Kod nas veliki razvoj u sektoru nije pratio i razvoj u „infrastrukturi“ za dozvole, u broju ljudi u državnim institucijama koje time treba da se bave. Ali situacija jeste bolje nego pre pet godina“, kaže Aleksandra Čupić iz Erste banke.‚
ESG više "nije tema“, ali ostaje tu zauvek
Održivo poslovanje, famozni ESG koji je poslednjih godina bio glavna tema i u svetu nekretnina, sada je nekako izašao iz fokusa, ali to ne znači da je „izašao iz propisa“.
"Ni među investitorima ni bankarima nema saglasnosti šta je to ’održivo’ ili ’zeleno’ finansiranje’, da li je to BIM ili ’zeleni pasoši, šta je sve tačno ESG, šta je ’posvećenost zajednici’... Ono što je jasno da investitor svakako neće pretpostaviti ’zajednicu’ svom poslu i profitu ali svakako mora da misli šta će kasnije sa svojom nekretninom, da li može da proširi krug klijenata, i kako na to utiču propisi“, ističe Aleksandra Čupić.
Da je izgradnja energetski efikasnih i kvalitetnih zgrada strategija koja odbija, ali na dug rok, dodaje Jovana Martinović.
"Naravno da je u uslovima velike tražnje pitanje, kada sve što se izgradi odmah nađe kupca, razmišljanje o ESG nekima u drugom planu ali na zrelijem tržištu, a mi se bližimo tome, to već počinje da se isplaćuje“, zaključuje Martinović.
