Prijava nelegalno izgrađenih objekata građana na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) počinje danas i trajaće do 5. februara. Građani će, ukoliko je to moguće, upisati objekte i početi da plaćaju porez na imovinu.
Prijave se mogu podneti onlajn putem, preko digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i to svojim JMBG-om i ličnom kartom, nalogom na portalu eUprava ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.
Odgovarajuća digitalna platforma otvorena je danas. Građani će moći da podnesu prijavu u 547 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija koje će biti dostupne do kraja godine, a uz pomoć ovlašćenih službenika pošte koji će za njih popuniti i podneti elektronsku prijavu. Neke lokalne samouprave su otvorile „šaltere“ i u odabranim mesnim zajednicama.
Troškovi upisa kreću se u rasponu od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi. Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Takođe, zakonom se predviđa (kao i u prethodnim slučajevima) i „nulta tolerancija“ na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, mogu biti upisani kao vlasništvo države.
Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisi od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa u Beogradu naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je od 100 do 300 evra. U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra.
Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta:
Za objekte manje od 500 metara kvadratnih je besplatno, za objekte veće od 500 kvadrata naknada iznosi 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.
Šta treba "od papira"
Od dokumentacije je potrebno da građani prilože važeću ličnu kartu odnosno pasoš, osnov sticanja u vidu kupoprodajnog ugovara, ostavinskog rešenja ili presude, broj katastarske parcele koji se može pronaći na sajtu Geosrbija (ili u posebnoj aplikaciji RGZ na Google Playu), podatke o objektu (vrsta objekta, površina, spratnost) i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija.
Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.
Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.
Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.
Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.
Privremeni objekti (npr. mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani, bez upisa prava svojine.
Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.
Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.
Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.
Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznat i kao zakon "Svoj na svome", stupio je na snagu krajem oktobra.
Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.
Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.
U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.
Prijava po poštama
V.D. direktor JP "Pošte Srbije", Zoran Anđelković, izjavio je danas da je na šalterima 586 pošta širom Srbije sve spremno za početak procesa prijave nelegalnih objekata po novom zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, i istakao da je 2.503 zaposlenih na šalteru obučeno za taj posao.
„Agencija za prostorno planiranje je obučila naše zaposlene. Imamo 2.503 šalterskih radnika koji će imati licencu za obavljanje ovog posla. To će se obavljati na 586 pošti koje su tehnološki i tehnički spremne za ovaj posao“, rekao je Anđelković za Tanjug.
Dodao je da su prethodnih dana vršene provere u Pošti Srbije kako će prijava funkcionisati i izrazio uverenje da će građani do 8. februara uspešno prijaviti nelegalnu imovinu i zvanično postati vlasnici nad njom.
Napomenuo je da ne treba puno dokumenata za prijavu nelegalnih objekata i naglasio da će građani biti sms porukom obavešteni ukoliko nešto od dokumentacije nedostaje, kao i da je sve u redu i da su uspešno prijavili svoje nepokretnosti.
"Ne treba mnogo dokumenata - to je lična karata i dokument koji dokazuje vlasništvo nad imovinom. Ukoliko bude bilo potrebe za dodatnom dokumentacijom, dobiće sms poruku, a dobiće sms poruku i da je sve u redu. Nadam se da ćemo taj posao do 8. februara uspešno obaviti", zaključio je Anđelković.
Ponegde i po MZ
Neke od lokalnih samouprava su povećale broj mesta na kojima je moguće prijaviti objekat lično.
Opština Gornji Milanovac kaže da je u potpunosti spremna za primenu zakona "Svoj na svome" i omogućila je građanima koji nemaju pristup onlajn platformama ili ne poznaju računare dovoljno da svoje objekte legalizuju i u kancelarijama mesnih odbora, rekao je danas predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovačević.
„Mi imamo dva mesta u samom Gornjem Milanovcu, u Opštinskoj upravi u Takovskoj ulici broj 2, kao i u drugoj opštinskoj zgradi u Ulici Tihomira Matijevića ali smo uradili šaltere i po seoskim mesnim zajednicama s obzirom na to da je naša opština razuđena i ima 62 sela. Mi smo ih grupisali na četiri mesta i šaltere imamo u Pranjanima, Rudniku, Vraćevšnici i u Ugrinovcima. Tako da smo sve pokrili da bi građani to mogli da uz minimalne napore učine u svom ili u susednom selu“, rekao je Kovačević.
Kovačević je istakao da je cena za legalizaciju stambenih objekata na čitavoj teritoriji opštine Gornji Milanovac jedinstvena i iznosi 100 evra, dok se legalizacija pomoćnih objekata ne naplaćuje.
Slično je i u Kragujevcu, gde na šest punktova Gradske uprave po mesnim zajednicama prijave prima 31 službenik, dok se prijava može obaviti i u 18 poslovnica Pošte Srbije u gradu.
„S obzirom da imamo otprilike oko 79.000 nelegalnih objekata u Kragujevcu, mi smo već opredelili 31 zaposleno lice iz gradske uprave na tim poslovima, a ukoliko se bude pokazalo da je to nedovoljno mi ćemo u svakom slučaju povećati broj ljudi. Mislim, ipak, da će taj broj biti dovoljan da pokrijemo sve“, rekla je v.d. načelnice Gradske uprave za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje Grada Kragujevca Ljiljana Pršić.
