Instalirate solarnu elektranu od 20.000 evra ili zatvarate rupu od dva milimetra za 500 evra? Efekat je isti ali razlika u trošku nije, i to je samo jedna od lekcija kojima vas mogu naučiti dobri energetski savetnici i menadžeri.
Dok Srbija guta energiju kojom bi mogla da napaja pola Balkana, domaća preduzeća poveći plaćaju račun za nevidljivu krizu, a da istovremeno nisu ni svesna da imaju u rukama ključ za ogromne uštede ili potencijal za velike investicije.
Kada pogledamo dva identična proizvoda sa fabričke trake – jedan napravljen u Nemačkoj, drugi u Srbiji – može im biti isti dizajn, iste karakteristike, a verovatno imaju sličnu cenu na tržištu. Ali dok ga nemački proizvođač napravi uz neophodnu potrošnju energije, srpski utroši tri i po puta više. I tu treba da počne svaka priča o racionalnosti, konkurentnosti, uštedama i energetskoj efikasnosti, kaže Mirjana Stamenić, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu i stručnjak koji je uradio više od 200 energetskih pregleda u kompanijama.
"Možemo da pričamo o veliki potencijalima, o tome koliko nam je energetskih izvora potrebno u državi da bi imali dovoljno struje i toplote za povećane potrebe pred nama ali hajde da se vratimo na početak priče – da kažemo koliko mi prvo možemo da uštedimo, ili da više koristimo uz isti trošak“, rekla je prof. Stamenić na stručnoj radionici i prezentaciju projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“.
Na predstavljanju projekta Mašinskog fakulteta koji je organizovao specijalizovani portal Energija Balkana, a koji se ostvaruje uz pomoć UNDP, GEF i domaćeg Ministarstva energetike, ovaj iskusni energetski stručnjak je napomenuo da se, što bi se u našem narodu reklo „kuća ne gradi od krova“.
Hijerarhija koja mora da se poštuje: Tri stepenika do prave uštede
„Solarni paneli su super, vetrogeneratori takođe, ali pre nego što potrčite da ih instalirate saznajte kakvo je pravo stanje kod vas u preduzeću. Postoji hijerarhija energetske efikasnosti čijim kršenjem mogu da se izgube, ili ne dovoljno dobro investiraju desetine hiljada evra. Prvo i osnovno je da smanjimo, odnosno da sprečimo da imamo u svom pogonu gubitak energije, Prosto rečeno, da zakrpimo rupe“, istakla je Stamenić.
A ovo „krpljenje rupa“ nije metafora, jer profesorka je navela i primer iz domaće prakse u jednom malom preduzeću u Srbiji. Oni su želeli da instaliraju solarnu mini-elektranu od 25 kW kako bi njome „pokrili“ trošak koji imaju na radu kompresora. Pre nego što su se upustili u investiciju od 20.000 evra, srećom, uradili su energetski pregled kompanije.
„Energetski pregled je otkrio deset mesta curenja vazduha u sistemu za komprimovani vazduh. Deset rupica, svaka promera do milimetra. Kroz te rupice curio je vazduh 56 sati nedeljno ili 4.160 sati godišnje i gubilo se 27.662 kWh električne energije. I bili su spremni da instaliraju solarne panele, daju 20.000 evra a isti efekat uštede dobili su popravkom sistema koji ih je koštao 500 evra. I dalje mogu da naprave solar, ali ta struja sada može bolje da se iskoristi“, naglasila je Stamenić.
„Krpljenje rupa“ je samo prvi stepenik. Korak dalje u energetskoj efikasnosti je optimizacija postojećeg sistema ili izvlačenje maksimuma iz onoga što već imate.
"Recimo kod grejanja, idemo na novo tehničko rešenje gde ćemo iskoristiti potencijal neke otpadne topline ili izlaznog gasa. Ovo je nivo gde se trudimo da postojeća oprema radi bolje, pametnije, efikasnije, uz malu investiciju u optimizaciju“, objašnjava Stamenić.
Treći stepenik je onaj za koji je u poslednje vreme popularno da se, vidimo pogrešno, zakorači kao na prvi – uvođenje nove tehnologije.
"Vrh te piramide energetske efikasnosti je nova tehnologije, odnosno uvođenje solarne energije, energiju vetra i tako dalje. To su mnogo skuplje tehnologije i treba ih dobro iskoristiti,, a to znači na prethodno optimizovan sistem“, zaključuje profesorka Stamenić.
Poruka je jednostavna - ne kupujte solarnu elektranu da biste hvatali energiju koja odlazi kroz otvoren prozor, prvo zatvorite prozor i napravite da dihtuje, pa sredite ventile na radijatoru a tek onda vidite kako ćete da taj radijator jeftinije zagrevate.
Energetska efikasnost nije puka štednja
Kada se pomene energetska efikasnost, obično se misli na štednju energije. M ežutim, ističe profesorka Stamenić, to nije tako jednostavno.
„Energetska efikasnost i štednja energije nisu sinonimi. I razlika nije semantička – ona je fundamentalna za budućnost vašeg preduzeća. Energetska efikasnost predstavlja odnos utrošene energije u odnosu na ostvareni rezultat. Taj rezultat može da se iskaže i u uslugama, dobrima, a može da bude količina energije. U tom smislu poboljšanje energetske efikasnosti se zapravo može definisati kao smanjenje potrošnje energije za isti obim proizvodnje, dok štednja ili ušteda podrazumeva neku meru prisilnosti, nešto što smo primorani da radimo jer, na primer, nemamo novčana sredstva da kupimo energent“, napominje Stamenić.
Štednja je, slikovito objašnjava profesorka, kada smanjujemo toplotu u prostorijama zatvaranjem ventila na radijatorima. Temperatura pada ali radnici se grče, hladno im je, rade u kaputima i produktivnost opada. Postigli ste "uštedu", ali ste uništili i poslovni rezultat.
Energetska efkikasnost se tu postiže menjanjem prozore, boljom izolacijom a istim radijatorima. Temperatura ostaje optimalna, a radnici produktivni, dok je račun za grejanje manji 30-40%.
"Drugim rečima, kada se bavimo energetskom efikasnošću, mi se bavimo bazom a ne odmah novim tehnologijama. Kada sredimo prva dva sloja, od njih možemo da dobijemo značajna sredstva koja možemo da uložimo u nove tehnologije“, zaključuje Mirjana Stamenić.
Šta je energetski pregled?
Ako ste ikada pokušavali da pronađete problem u kući koji se "negde čuje ali ne znate gde", poznata vam je frustracija. Sada zamislite isto to u fabrici sa stotinama mašina, kilometrima cevi, desetinama sistema. Gde početi?
"Energetski pregled je jedna korisna obaveza koju je sada prepoznao i zakon za određena preduzeća i institucije. Ali dobro bi bilo da svi znaju kako se kod njih u kompaniji energija koristi, koji su to energetski tokovi, da se definišu mesta gde se energiju rasipa, neracionalno koristi. Na kraju će od stručnjaka, energetskih savetnika ili menadžera dobiti listu predloženih mera po prioritetima. Pritom, proces nije ’inspekcija’. Nije da će neko doći, pogledati i otići. Energetski pregled je saradnja ui kojoj preduzeće daje kvalitetne informacije a stručnjak kvalitetno rešenje“, kaže Mirjana Stamenić.
A kada se to uradi onda se već kreće u ozbiljan energetski menadžment.
"Ako samo napravimo energetski pregled, pa onda primenimo neku ad-hoc meru, nešto zamenimo ili ugasimo ili promenimo neke elemente u sistemu, značajno smanjujemo troškove. Međutim, s obzirom da se ne primenjuje sistem koji podrazumeva Demingov krug kvaliteta – isplaniraj, uradi, proveri i delaj – koji je neprekidan krug koji vas tera da se uvek napredujete, onda u sistemu bez praćenja nama zapravo ostaju da se gube efekti. Studije u Evropskoj uniji pokazuju da implementacija sistema energetskog menadžmenta može obezbediti čak i 25% smanjenje troškova“, naglašava Stamenić."
Nekima obaveza, nekima trošak po volji
Od decembra 2021. godine, Srbija ima zakonsku obavezu za energetske preglede a prelazni period se okončava decembra 2027. godine. Obaveza postoji za velika preduzeća, energetski intenzivne industrije, određeni deo javnog sektora. Ostalima je dato na volju da im i dalje pare „odlaze kroz prozor“ ili da preduzmu sami, tj, uz pomoć sertifikovanih energetskih savetnika mašinske, energetske ili arhitektonsko-građevinske kompetencije.
Oni su prošli obuku i dobili sertifikate Mašinskog fakulteta u Beogradu, na osnovu kojih mogu da dobiju licencu Ministarstva energetike.
Srbija ima zakonsku obavezu, proisteklu iz Direktive EU o energetskoj efikasnosti, da godišnje energetski sanira tri procenta zgrada centralne vlasti.
U okviru pomenutog projekta, koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) sa 1,5 miliona američkih dolara, biće obuhvaćeno do 26 od ukupno 56 zgrada, rekla je Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike u Vladi Srbije na prezentaciji projekta.
U okviru radionice dodeljeni su sertifikati i potvrde prvoj grupi polaznika koji su položili ispite za energetske savetnike. Profesor dr Miloš Banjac, izvršni rukovodilac projekta, predstavio je ključne rezultate projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“, naglašavajući da je sistemski pristup preduslov za stvarne uštede.
„Sistemska rešenja su ona rešenja koja će nas dovesti do stvarne uštede energije“, istakao je prof. Banjac, dodajući da Srbija sa uspostavljenim sistemom energetskog menadžmenta ima uslove da ispuni evropske direktive i ostvari značajne uštede.
Kako je naveo, doneto je pet novih podzakonskih akata, dok je šest postojećih unapređeno. Informacioni sistem za energetski menadžment (ISM) je nadograđen i sada omogućava automatski prenos podataka od snabdevača energijom, kao i integraciju meteoroloških podataka. Uspostavljen je i sistem licenciranja energetskih savetnika, a kroz obuke je prošlo 15 novih stručnjaka. Takođe, šest fakulteta Univerziteta u Beogradu opremljeno je pametnim brojilima, čime je omogućeno preciznije praćenje potrošnje energije.
