Država Srbije se juče prvi put zadužila emisijom obveznica za nepoznatog privatnog investitora i to za pola milijarde evra novog javnog duga koje dospesvaju na naplatu odjednom.
Prvi put za Srbiju a i u regionu Centralne i istočne Evrope neviđeno u periodu dužem od decenije, država se zadužila emisijom obveznica koje je kupio javnosti nepoznati kupac.
Reč o hartijama koje na naplatu dospevaju u julu 2032. godine, a kuponska stopa po kojoj se plaća dug je 4,75%. To je u ovim trenucima za Srbiju solidan dil, jer i komšijska Bugarska (sa boljim rejtingom i članstvom u Evrozoni) prošle nedelje zadužila 2,5 milijardi evra po stopama 3,5-4,7%.
Iz Ministartva finansija je stiglo obaveštenje da je "Srbija je uspešno realizovala emisiju šestogodišnjih evroobveznica u iznosu od 500 miliona evra, a sredstva prikupljena ovom emisijom biće iskorišćena za modernizaciju sistema odbrane".
Transakcija je realizovana nakon "iskazanog interesovanja međunarodnih investitora", a privatni plasman je odabran kao "najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima", kažu u Ministarstvu za Tanjug.
Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina, a putem privatnog plasmana namenjenog profesionalnim međunarodnim investitorima.
Berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum sekjuruties, Nenad Gujanićić, za portal N1 kazao je da je ovo zaduživanje prilično neuobičajeno “i verovatno prvi put da se Srbija ovako zadužuje po ad-hok principu”.
“Pogotovo u uslovima što je Srbija nedavno imala velike emisije evroobveznica”, istakao je Gujaničić, misleći na aprilsko zaduženje od 3 milijarde evra, sa kamatama i do 4,9%.
Privatni plasman, kako je objasnio, predstavlja direktno prikupljanje kapitala, odnosno emisiju koja se sprovodi tako što se emisija proda unapred poznatom kupcu.
“Ovaj način prikupljanja kapitala se koristi kada se želi dobiti na vremenu, ali je obično nešto skuplji s obzirom da se preskaču uobičajeni koraci u klasičnom prikupljanju kapitala na međunarodnom tržištu”, naveo je on.
Državni dug na 41,3 milijardi evra
Ovo zaduženje nije zabeleženog u planu aukcija državnih hartija, doduše, na sajtu Uprave za javni dug postoji samo plan za proteklo, drugo tromesećje.
Javni dug Srbije, prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za javni dug na dan 14. jul 2026. godine, iznosi 4.850.813.863.181 dinar (preliminarno stanje), što po srednjem kursu iznosi 41,3 milijarde evra.
Prema Evropskoj komisiji, privatni plasman obveznica podrazumeva plasiranje obveznica unapred odabranim investitorima i institucijama, umesto putem javne ponude, jednom ili manjem broju institucionalnih investitora.
Ova tehnika se, prema navodima Evropske komisije, obično koristi za plasiranje malih iznosa (do 300 miliona evra) kod jednog ili više institucionalnih investitora.
U prošlosti je Komisija uglavnom koristila ovakav vid plasmana obveznica za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, prenosi Radio Sto plus.
Vruć kropmir za buduću vladu
Srbija će iskoristiti prihode od prodaje obveznica u vrednosti od 500 miliona evra, realizovane putem privatnog plasmana na međunarodnom tržištu, za posebnu budžetsku stavku namenjenu modernizaciji odbrambenih sistema, rečeno je Bloomberg Adriji u Ministarstvu finansija.
Kako pokazuju podaci Bloomberg Terminala, Republika Srbija je uspešno utvrdila cenu za ovu emisiju u ponedeljak. Šestogodišnje obveznice nosiće fiksnu godišnju kamatnu stopu (kupon) od 4,75 odsto, a prva isplata kamate investitorima planirana je za jul sledeće godine.
Transakcija će zvanično biti saldirana 20. jula 2026. godine, kada novac leže na račun države, dok kompletna glavnica od pola milijarde evra dospeva na naplatu odjednom (tzv. bullet struktura) na dan konačnog dospeća, 20. jula 2032. godine. Drugim rečima, Srbija neće otplaćivati u ratama, već će ga vratiti u celosti, tek na samom kraju, što je lep "poklon" aktuelne vlade za neku buduću.
Država je ove obveznice izdala u okviru takozvanog EMTN programa (engl. Euro Medium Term Note). Reč je o unapred pripremljenom, standardizovanom međunarodnom okviru koji državama omogućava da izuzetno brzo i fleksibilno izdaju dug na stranim tržištima bez potrebe da svaki put prolaze kroz dugotrajne i komplikovane procedure odobravanja novih dokumenata. Sama transakcija je realizovana uz ekskluzivno posredovanje investicione banke Merrill Lynch (iz sastava Bank of America), koja je potpisana kao jedini aranžer ovog posla.
Novoemitovane obveznice treba da budu zvanično listirane na Londonskoj berzi (LSE) na pomenuti dan saldiranja, 20. jula. Međutim, na međunarodnom finansijskom tržištu već je u toku takozvano trgovanje unapred van berze, gde se ovim zapisima aktivno trguje iznad njihove nominalne vrednosti.
Mada zvanična emisiona cena nije javno objavljena, podaci sa sekundarnog tržišta pokazuju da se obveznicama trgovalo iznad nominalne vrednosti. Cena se u utorak na zatvaranju trgovanja popela na 100,41 odsto, dok se u sredu popodne stabilizovala na 100,26 odsto.
Budući da je minimalni prag za učešće u trgovanju postavljen na visokih 100.000 evra, ova emisija je po svojoj prirodi zatvorenog tipa i namenjena isključivo krupnim inostranim institucionalnim investitorima koji su spremni da plate premiju kako bi odmah uvrstili srpski državni dug u svoje portfolije.
Uprava za javni dug zasad nije objavila detalje transakcije, za koju je finansijski portal Global Capital prethodno izvestio kao o prvoj emisiji srpskih državnih obveznica putem privatnog plasmana i ujedno najvećem privatnom plasmanu jedne države u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) u poslednjih više od deset godina, prema podacima Dealogica.
Naime, njihova analitika pokazala je da je ovo najveći privatni plasman neke države u CIE još od 2013. godine, kada je Slovačka izdala obveznice vredne 1,3 milijarde evra. Poređenja radi, ove godine su u regionu ovakve plasmane imale samo Slovenija i Republika Srpska, ali u dvostruko manjem iznosu (po 250 miliona evra).
Uz to, ovaj aranžman doneo je i značajne poene za Bank of America. Prema Primary Market Monitoru, rang-listi Global Capitala, koja inače obuhvata samo javne, referentne emisije, američka banka zauzima deveto mesto među aranžerima duga u CIE tokom 2026. godine, sa pripisanim obimom poslova od 3,9 milijardi evra i tržišnim udelom od 4,7 odsto. Međutim, kada se ovoj statistici pridoda i privatni plasman za Srbiju vredan 500 miliona evra, Bank of America napreduje za dva mesta na tabeli, pretičući finansijske gigante Société Générale i Goldman Sachs, piše BBA.
