Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Žan Tirol sa Tuluške ekonomske škole izjavio je danas u Beogradu, na 21. Svetskom kongresu ekonomista, da živimo u teškim vremenima obeleženim neliberalizmom i transakcionom geopolitikom (dajte mi to - da vam dam ovo) i upozorio da ćemo ukoliko ne obratimo pažnju na egzitencijalne pretnje i ne usmerimo se na zajedništvo snositi duboke posledice.
"Živimo u teškim vremenima koja su obeležena neliberalizmom, transakcionom geopolitikom, nacionalizmom i ratom. Istovremeno, ostajemo nepažljivi, što je veoma opasno, prema egzistencijalnim pretnjama sa kojima se suočavamo, uključujući klimatske promene i ukoliko ne uspostavimo odgovarajuće mere zaštite za veštačku inteligenciju. Čak i kada sukobi poprime manje nasilne oblike, imaće eroziju poverenja i solidarnosti, što nosi duboke posledice", rekao je Tirol koji je jedan od najuticajnijih modernih ekonomista.
Tirol je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2014. godine za svoju revolucionarnu analizu tržišne snage i regulacije monopola i oligopola. Na aktuelnom Svetskom kongresu ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), koji se održava u Sava centru od danas do 26. juna, istakao da hitno treba obnoviti društvene veze i osećaj zajedništva u svetu.
"Ovaj izazov se proteže na sve nivoe kolektivnog života, među narodima, unutar zajednica, unutar organizacija, pa čak i u našim ličnim odnosima. Da bismo sarađivali, moramo znati bar malo jedni o drugima“, rekao je Tirol.
Kako kaže, društva i organizacije, bilo da su firme, nacije, religije, teže da istaknu ono što ujedinjuje članove, dok pokušavaju da izbegnu ono što ih deli.
"Zato pokušavaju da šire i stvaraju zajedničke atribute, podstaknu izgradnju tima i obuzdaju diskusije o temama koje izazivaju razdor. Inače, ono što učimo u školi je istorija i skoro svaka zemlja u različitom stepenu, naravno, stvara svoju istoriju. Zapravo, to više nije istorija, to je sećanje. To je sećanje u korist određene grupe ljudi koji žele da podele neka uverenja o tome šta se dogodilo u prošlosti. Sada se veoma često zajednički identiteti stvaraju na nesrećan način, što u osnovi koriste spoljne grupe kako bi članovi unutrašnje grupe zaboravili na svoje razlike. Dakle, pretnja zajedničkog neprijatelja se zapravo često koristi da bi se stvorila ova zajednička tačka", rekao je Tirol.
Napomenuo je da smo navikli da kažemo da bi trebalo da stvorimo dobro usklađeno okruženje podsticaja za promociju timskog rada.
„Na primer, trebalo bi da ponudimo timsku platu ili kooperativnu platu, a ne benčmarking ili konkurentnu platu. Trebalo bi da ograničimo fluktuaciju, jer ako postoji percepcija dugogodišnjeg odnosa sa kolegama, onda ste deo ponavljajuće igre i to će promovisati saradnju", naveo je profesor.
On je ukazao da je važno pitanje kako stvoriti osećaj zajedništva, ne samo kroz podsticaj već kroz informacije.
„Pretpostavićemo da će postojati dve faze, jedna komunikacije i jedna zajedničkog rada. Zamislite to apstraktno kao eksperiment koji će na kraju komunikacijske igre dati kumulativnu raspodelu. Ako oboje radimo, bolje funkcioniše, ali takođe ako smo podudarni, biće bolje jer ćemo vući u istom smeru, a ne u suprotnom", rekao je Tirol.
Rad francuskog profesor sa Univerziteta u Tuluzu je iz korena promenio način na koji vlade širom sveta upravljaju spajanjem velikih kompanija i kako regulišu industrije u kojima dominira svega nekoliko moćnih firmi.
Autor je svetskog bestselera "Ekonomija za opšte dobro" (fr. Économie du bien commun)
