Kako da mala i srednja preduzeća koristi prednosti plaćanja kripto-valutama ili čak investiranja u neke od njih, za BizSrbija govori Marko Matanović, direktor prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs
Mala i srednja preduzeća (MSP) širom sveta sve češće razmatraju korišćenje kripto-valuta, posebno bitkoina i stejblkoina (stablecoin) poput tetera (tether, oznaka USDT), kao deo svojih finansijskih opera-cija. U većim kompanijama postoji posebna osoba ili tim zadužen za ovu oblast, dok u manjim preduze-ćima o tome najčešće odlučuje sam vlasnik. O osnovnim stvarima koje bi on kod nas trebalo da zna , BizSrbija je razgovarao sa Markom Matanovićem, direktorom prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs, koji je u svetu kripto-valuta više od decenije.
BizSrbija: Zašto bi neki direktor firme ili vlasnik preduzeća želeo da se "bakće" sa kripto-valutama?
Matanović: Jedan od osnovnih motiva malih i srednjih preduzeća (MSP) za kupovinu kripto-valuta jeste zaštita viška sredstava ili želja za dugoročnom dobiti. Vlasnici se često odlučuju za kupovinu i držanje kripto-valuta, najčešće bitkoina, uverenjem da će njihova vrednost dugoročno rasti, kao i da mogu poslužiti kao zaštita od inflacije. Špekulacije i kratkoročno trgovanje nisu u fokusu većine MSP, većina nema dovoljno vremena ni resursa da se time bavi uz redovno poslovanje. Ključni izazov ostaje adekvatno praćenje regulative i pravilno evidentiranje u poslovnim knjigama, dok prednosti brzine, efikasnosti i transparentnosti digitalnih valuta otvaraju nove mogućnosti na globalnom tržištu.
BizSrbija: Ako ona zaboravimo bitkoin na trenutak, šta nam ostaje?
Matanović: Nije svet kripto-valuta samo bitkoin. Kriptovalute su postale popularne i kao efikasan način za međunarodna plaćanja. Posebno se u praksi koristi teter zbog stabilnosti njegove vrednosti jer je praktično vezan "1 naprema 1" za američki dolar, brze i jeftine obrade transakcija, a izostanak potrebe za konverzijom valuta dodatno olakšava proces. Transakcije su moguće tokom cele godine, bez obzira na praznike ili radno vreme banaka, a trošak je znatno manji u odnosu na tradicionalne bankarske transfere. A tu je i transparentnost blokčejn tehnologije omogućava jasan uvid u izvršenje transakcije, tako da nema razgovora tipa "plaćeno je, evo samo da legne". Teter je posebno zanimljiv danas zbog plaćanja, odnosno poslovanja sa zemljama koje nisu, ili više nisu u potpunosti integrisane u globalne finansijske tokove (poput Rusije, prim. BizSrbija).
BizSrbija: Da li se kripto-valutama može plaćati roba ili usluga baš u celom svetu?
Matanović: U nekim jurisdikcijama, kriptovalute nisu zakonski priznate kao sredstvo plaćanja pa se kori-sti termin "razmena", odnosno razmena robe ili usluga za digitalnu imovinu. U takvim slučajevima, ugo-vori moraju biti prilagođeni pravnom okviru, ali u suštini plaćanje se obavi. Pravila i regulativa značajno se razlikuju od države do države, ali većina razvijenih zemalja ima jasno definisane okvire za poslovanje sa kripto-valutama. Upravni i poreski tretman takođe zavise od lokalnog zakonodavstva. Na primer, u Srbiji se kriptovalute koje MSP kupuje i drži vodi kao nematerijalna imovina po nabavnoj vrednosti. Na kraju poslovne godine, razlika u ceni može biti evidentirana kao dobitak ili gubitak, u zavisnosti od tržiš-nog kretanja.
BizSrbija: Vratimo se bitkoinu, šta s njim može neki MSP?
Matanović: Što se tiče malih i srednjih kompanija kako kod nas tako i u inostranstvu, postoji par razloga ili motiva zašto bi koristili kriptovalute. Jedan jeste taj višak sredstava koji žele da plasiraju u nešto dru-go. Veruju na osnovu nekih prethodnih događaja i očekivanja za period ispred nas, da će bitkoin dugo-ročno imati veću vrednost i možda još neke druge kriptovalute. I pretpostavljam da većina njih uđe baš iz tog razloga. Znači kupim i pustim da "stoji" na duži vremenski period. Ne verujem da puno njih ulazi u trejding, u kratkoročne špekulacije i tako dalje, jer verovatno imaju svoj biznis kojim se bave pa nemaju vremena a ni znanja za ovo. Glavni razlog je, naravno, inflacija za koju u poslednje vreme tvrde da je pod kontrolom ali to je diskutabilno. Kratkoročno, tržište može pasti ili rasti, ali na dugi staze se poka-zuje da je da je taj trend dosta jak i dosta dobar kad je bitkoin u pitanju. Ranije su postojala i neka za-konska ograničenja po svetu ali sada se sa ETF fondovima sve promenilo, i firme više ne moraj uda poseduju bitkoin, već ETF kao vrednosnu hartiju, kao i svaku drugu akciju ili obveznicu.
BizSrbija: Ima li takvih firmi u Srbiji, koje ulažu u bitkoin kao imovinu?
Matanović: Da, imamo i kod nas kompanije koje su kupovale kriptovalute zbog toga. Svež primer su neke koje su pre par meseci kupili eter (ethereum, oznaka ETH) za neku veću cifru a danas prodaju. Znači kupili su na dosta nižoj cifri i da prodaju po višoj. To je neka ekipa koja je očigledno pogodila trend i napravila tu neku veliku razliku.
BizSrbija: Ali za većinu ostalih, kripto bi trebalo da znači nešto sasvim drugo?
Matanović: Poslovne ljude iz malih, srednjih ili velikih preduzeća, kripto zapravo ne mora zanimati kao neka ideologija ili kao neka promena u nekom smislu bitkoina kao decentralizovane valute. Na kraju krajeva, teter nije decentralizovan, naprtiv potpuno je centralizovan jer izdaje ga jedna kompanija. Ali , veoma je zanimljiv zato što transakcije prođu u par minuta ili par sekundi, ma gde se kupac i prodavac na svetu nalazili a imaju pristup internetu. Transakcije prolaze 365 dana u godini 24/7. Praznici, banka radi, ne radi, druga vremenska zona, potpuno irelevantno. Trošak transakcije je mnogo manji nego li bankarski, nema konverzije valuta, i tako dalje. Da li vi slali 50 dolara ili 5 miliona dolara, to vas može koštati par centi ili par dolara. Dalje, nema korespondentskih banaka koje traže neku dokumentaciju, što je OK da traže po nekim regulativnim pravilima, ali ovde to prosto ne mora da se radi. I onda za nekoga kome je brzina naplate bitna i izvesnost jer ne može da čeka mesec dana, tri nedelje, dve nede-lje da prođe neka transakcija ili ne daj bože da ostane zaglavljena i duže. To čini trgovinu i poslovanje bržim, efikasnijim i jeftinijim. A onda ta kompanija može te tetere koristiti da dalje nešto plati, ili ih pre-tvori u dolare, evre, dinare…
BizSrbija: A ko su te kompanije koje ovde koriste kripto za svoje svakodnevne poslove?
Matanović: Zapravo mi u našem poslovanju imamo dosta kompanija koje u svom redovnom biznisu nemaju nikakve veze sa kriptom. U početku su nam pre svega korisnici bili pravna lica IT industrija. Ra-dili su neki autsorsing za inostranstvo, za firme koji su radili s koinima, pa im je bilo normalno da se time bave. A sada imamo poljoprivrednu firmu koje se bavi, kako kaže šifra u APR-u "gajenjem žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica", kao i kompanije koje se bave ozbiljnom industrijskom proizvodnjom… Sve u svemu firme iz oko četrdesetak delatnosti.
BizSrbija: Radi li to tako instant i u Srbiji, i koliko je komplikovan raditi s teterom ovde?
Matanović: U Srbiji se, ako se ide preko banaka, i ove transakcije kao i sve druge do 300.000 dinara obavljaju 24/7. One veće imaju neke kliringe radnim danima, ali opet radnim danom tu je novac taj isti dan. Što se praktičnih stvari tiče, otvaranje naloga za kripto-trgovanje na nekoj berzi ili na našoj ECD platformi je podjednako jednostavno kao otvaranje računa u banci, u nekom segmentu je čak možda i jednostavnije. Potrebna dokumenta firme su ista, sve se šalje elektronski i potvrđuje video identifikaci-jom, a i aplikacije su kao bankarske., Znači klik-klik, sve se vidi, sve piše, pratiš korake, nema greške, a ne morate da poznajete kripto, ne morate da poznajete blokčejn.
BizSrbija: Sama transakcija je hitra i praktično besplatna ali svakako ima troškova. Koji su?
Matanović: Evidentno da postoji, jer i berze i mi kripto-menjači moramo mi od nečega da živimo. Sama kripto transakcija ide cenom od par centi do par dolara, u zavisnosti od stanja datom trenutku na mreži. Veličina i vrednost transakcije mnogo manje utiče na taj "fi" (fee) nego li ta gužva, odnosno koliko ima zahteva za transakcije u tom trenutku. Ono što je kod naših naknada bitno je da se gleda srednji kurs dinara kod NBS za dola, s kojim se teter, recimo, razlikuje tek na četvrtoj decimalu. Ozbiljnije platforme berzi vrlo transparentno daju te procente a neki drugi će vam reći da je bez provizije a onda vas na kur-su "zavrnu". Ti fijevi idu od do 1,5% do 3% a mnogo zavisi od toga da li su redovne ili predvidive tran-sakcije. Ako bi danas neko došao i rekao "hoću da kupim za mnogo para bitkoine daj mi najbolju cenu". Ne, to je pritisak na likvidnost. Ali, ako mi kažeš hoću za tri dana, onda mogu da ti dam mnogo bolje uslove, tako da i od toga zavisi. Firma treba da uporedi sve standarde troškove, proviziju banke, kursne razlike… ali i to za koliko vremena mu je novac na raspolaganju i da li slobodno može da posluje sa ce-lom planetom ili ima pravna ili politička ograničenja.
BizSrbija: Teter je kripto-valuta istoimene kompanije, koliko je to pouzdano da neće "nestati preko noći"?
Matanović: Navešću vam jedan zanimljiv podatak: Teter kao kompanija je sada prestigao Nemačku kao državu po vrednosti američkih obveznica koje imaju u svom posedu. Znači, Japan i Kina su u vrhu ame-ričkih poverilaca, Nemačka je negde 18. ili 20, a Teter je tu ispred. Očigledno je da postoji i zvanični i nezvanični dil između administracije Donalda Trampa, i same Amerike, i Tetera i mislim da su sada suvi-še veliki da bi ih neko sklonio ili ugasio. Na stranu to što se pokazalo da su ovi "digitalni dolari" efikasniji i pouzdaniji nego li ove naše tradicionalne valute, swift ili bilo kaja slična infrastruktura za međunarodni platni promet.
