U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno, ukazala je danas Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podovom Svetskog dana nesigurnog posla.
"Nesigurnost posla i prekarni rad su najčešće sredstvo preko koga poslodavci prenose sve rizike poslovanja, odgovornosti, poslovnih promašaja na radnike, težeći da ukinu radni odnos i svet rada svedu na fleksibilan rad i trenutnu potrebu za radnicima", naveo je sindikat u saopštenju.
Uporedivi podaci za Austriju, pravno uređenu zemlja EU koja je približne veličine Srbija (sa nešto većim brojem stanovnika, oko 9 miliona) kažu da zamo, zbog toga što je administrativno komplikovanije zaposliti nekoga na privremene i povremene poslove, takvih je u 2023. godini bilo samo 243.000 ljudi „na određeno“ (Befristete Verträge ohne Lehre) i još oko 85.000 osoba koje su radile kao privremeno iznajmljeni radnici (Leiharbeit).
A sve to na broj od 4,4 miliona zaposlenih (3,6 „na neodređeno“ sa punim osiguranjem). To je, zajedno, oko 7,5% onih koji rade na PPP. U Srbiji od 2,89 miliona zaposlenih, navedenih 700.000 bi bilo oko 24%.
Ne poštuje se ni slovo na papiru
Problem je, kako je istaknuto iz ASNS, što država „ne samo da ne sprečava prekarijat, već ga toleriše i podržava i to strateški, stvarajući institucionalni okvir kroz radno zakonodavstvo, pritom ne mareći za pogubne posledice po društvo koje se rapidno socijalno raslojava i puca po svim šavovima“.
„Kakav je nivo dostojanstvenog rada nije teško zaključiti kad država ne poštuje svoje odluke, a državni organi ne rade svoj posao, kad je mobing postao standard i osnovno sredstvo u odnosu poslodavaca prema radnicima, kad se socijalni dijalog sveo na puku i iznuđenu formu, kad 750.000 ljudi živi na granici siromaštva“, naveo je ASNS.
Nesigurni poslovi najčešći kod građevinaca, sezonaca ali i u IT sektoru - veliki problem ugovori o privremeno-povremenim poslovima
Taj sindikat traži hitnu promenu radnog zakonodavstva kako bi bio ukinuo rad van radnog odnosa, zatim najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca.
"Zahtevamo i promenu strategija i politika koje na društveni i državni pijedestal stavljaju korporacije, banke i poslodavce, a radnike svode na proste izvršioce radova i to za male pare. Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države i to je jedini način i uslov da ponovo počnemo da gradimo socijalnu koheziju i beskonfliktno društvo", naveo je ASNS.
Svetski dan nesigurnog posla obeležava se 6. oktobra, a Svetski dan dostojanstvenog rada 7. oktobra.
