Beograd na poslednjem mestu u Evropi po ekološkoj održivosti

Ekološki učinak gradova ocenjivan je na osnovu četiri ključna indikatora. To su kvalitet vazduha (PM2.5 čestice), dostupnost zelenih površina, gustina stanica za punjenje električnih vozila (EV) i prosečna potrošnja energije iz obnovljivih izvora.

Sa ukupnim rezultatom od 5,00 bodova, glavni grad Srbije zauzima 90. mesto na globalnom nivou. U Evropi je Beograd na poslednjem, 42. mestu. Beograd beleži najslabiji rezultat na kontinentu, dok se Bukurešt nalazi na samo jednu poziciju ispred njega. Na samom vrhu evropske liste nalaze se London, Glazgov i Hamburg.

Ovaj rezultat ukazuje na ogroman jaz između Beograda i vodećih gradova u procesu tranzicije ka održivijim i otpornijim urbanim modelima. Uprkos lokalnim diskusijama i naporima za unapređenje životne sredine poslednjih godina, razlika između glavnog grada Srbije i evropskih lidera u zelenoj tranziciji i dalje je dramatična.

Najslabije karike srpske prestonice

Među analiziranim parametrima, najkritičniji nedostatak Beograda predstavlja infrastruktura za električnu mobilnost. Indeks javnih punjača za električna vozila iznosi poražavajućih 0,01. To ukazuje na skoro potpunu stagnaciju u poređenju sa vodećim evropskim gradovima. U Londonu je to 1,00, Madridu 0,41 i Glazgovu 0,37.

Potrošnja energije iz obnovljivih izvora takođe ukazuje na hitnu potrebu za strukturalnim promenama. Sa ocenom od svega 0,04, glavni grad Srbije je praktično isključen iz energetskih trendova. Njih predvode Glazgov (1,00) i Hamburg (0,91).

Daleko ispod evropskih standarda

Kada je reč o kvalitetu vazduha, Beograd beleži nizak skor od 0,09 za prisustvo PM2.5 čestica, što odražava hronične i ozbiljne izazove sa urbanim smogom i aerozagađenjem sa kojima se građani suočavaju svake godine.

Dostupnost zelenih površina ima neznatno bolji relativni rezultat od 0,06 (koji meri broj parkova i vrtova na 100.000 stanovnika). Međutim, to i dalje svrstava Beograd na niske grane evropskog uzorka. Daleko je iza gradova kao što su Stokholm (0,46) i Prag (0,44).

Ovaj indeks sugeriše da Beograd poseduje značajan, ali neiskorišćen potencijal za transformaciju svog urbanog pejzaža. Ciljane investicije u mrežu javnih EV punjača, suzbijanje zagađenja vazduha i integracija obnovljivih izvora energije postaju sve vitalniji za obezbeđivanje kvaliteta života kakav se očekuje od jedne moderne evropske prestonice.

Kako je Beograd na poslednjem mestu – metodologija

Za Green Cities Index izradu, iSelect je analizirao 100 gradova širom Evrope, Severne Amerike i Australije. Ocenjivani su njihov nivo održivosti na osnovu četiri indikatora. To su kvalitet vazduha, dostupnost zelenih površina, infrastruktura za punjenje električnih vozila i potrošnja energije iz obnovljivih izvora.

Za svaki pojedinačni indikator, podaci su normalizovani na skali od 0 do 1, a zatim su kombinovani kako bi se dobio konačan rezultat od maksimalnih 100 bodova. Svi indikatori su imali jednaku težinu (ponder) prilikom obračuna na konačnoj listi. U slučajevima gde podaci nisu bili dostupni, dodeljen je rezultat nula.

Analizirani indikatori su:

• Kvalitet vazduha: prosečna koncentracija PM2.5 čestica u 2024. godini (ili u najbližoj godini za koju postoje dostupni podaci).

• Zelene površine: broj parkova, vrtova i drugih zelenih površina na 100.000 stanovnika.

• Električna mobilnost: broj javnih stanica za punjenje električnih vozila na 100.000 stanovnika.

• Obnovljiva energija: prosečna potrošnja zelene energije po glavi stanovnika, procenjena na nacionalnom nivou i naknadno prilagođena broju stanovnika svakog pojedinačnog grada.

Za sve indikatore, osim za kvalitet vazduha, viši skor označava bolji učinak i bolje rezultate. Korišćeni podaci su ažurirani zaključno sa 14. avgustom 2025. godine i potiču iz relevantnih međunarodnih izvora. Uključeni su IQAir, Svetska zdravstvena organizacija, OpenStreetMap, Open Charge Map i World Population Review.

Kompletno istraživanje i dodatne informacije možete pronaći na linku.