Region tzv. Zapadnog Balkana ne može da čeka članstvo u EU kako bi sproveo reforme potrebne za priključenje dekarbonizovanom evropskom tržištu energije jer bio to bilo preskupo na više nivoa, upozoreno sa Beogradskog energetskog foruma (BEF).
Regionalna saradnja, energetska tranzicija, dekarbonizacija i povezivanje energetskih sistema ključni su prioriteti zemalja Zapadnog Balkana, poručili su danas učesnici Beogradskog energetskog foruma (BEF) i istakli da region mora zajednički da odgovori na izazove energetske bezbednosti, investicija i usklađivanja sa evropskim energetskim politikama.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je otvarajući četvrti BEF 2026, koji se održava danas i sutra u Beogradu, da je odgovor na aktuelnu energetsku krizu u integrisanim i dekarbonizovanim energetskim tržištima.
On je upozorio da Zapadni Balkan više nema vremena da odlaže energetske reforme neophodne za priključenje tržištu Evropske unije.
Kako je naveo, tokom nedavnih razgovora u Briselu, Skoplju, Tirani, Sarajevu, Podgorici i Beogradu svi sagovornici postavljali su ista pitanja, odnosno kako smanjiti posledice sadašnje energetske krize i kako sprečiti buduće poremećaje.
„Postoji jedan jedini odgovor na oba pitanja, a to je integrisana, dekarbonizovana energetska tržišta, kakva promovišu EU i Energetska zajednica“, rekao je Lorkovski.
Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan poseduje i značajan neiskorišćen potencijal obnovljivih izvora energije (OIE).
On je ocenio i da bi domaća evropska energija koja se slobodno kreće preko granica doprinela konkurentnosti tržišta, stabilnosti poslovanja i pristupačnijim cenama energije u kriznim periodima, kao i jačanju energetske bezbednosti Evrope.
Lorkovski je upozorio da region ne može da čeka članstvo u EU kako bi sproveo reforme potrebne za priključenje dekarbonizovanom evropskom tržištu energije, navodeći da bi to bilo preskupo i dovelo neizvesnosti, gubitka konkurentnosti zbog zastarele infrastrukture i viših troškova proizvodnje.
On je dodao i da prema analizi Sekretarijata Energetske zajednice, komercijalno planirana prekogranična razmena električne energije regiona sa državama članicama EU u prvom kvartalu 2026. pala je za 25%, što je, kako je ocenio, najverovatnije posledica nove ekonomske realnosti koju je stvorio CBAM.
Prema rečima Lorkovskog, tranzicija mora da se posmatra kao razvojna prilika, a ne samo kao problem, a ključ uspeha je veće tržište i sigurnost za investitore.
On je podsetio i da je Srbija usvojila relevantno zakonodavstvo za integraciju tržišta električne energije sa EU i da se do 16. maja očekuje mišljenje Evropske komisije o usklađenosti.
„U slučaju pozitivnog mišljenja, Srbija će ući u fazu čiji je cilj obezbeđivanje ugovorne i tehničke spremnosti za povezivanje tržišta“, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
Kako je naglasio i ostale ugovorne strane Energetske zajednice treba da prate taj put da bi region izgradio veća tržišta koja privlače investitore i podstiču konkurenciju.
Lorkovski je naveo i da je za privlačenje "zelenih" investicija neophodno uspostaviti predvidive i kredibilne sisteme klimatskog upravljanja, kao i postepeno uvođenje sistema određivanja cene ugljenika usklađenih sa standardima EU.
On je dodao da će za uspešnu tranziciju biti potrebna kontinuirana ulaganja u tehničku ekspertizu, jačanje regulatornih institucija i bolju koordinaciju među ministarstvima.
Direktorka BEF i osnivač i urednik medijske platforme Balkan Green Energy News koja je i organizator ovog dvodnevnog skupa, Branislava Jovičić, izjavila je da su energetika, energetska sigurnost, otpornost i tranzicija ključne teme bez kojih se ne može zamisliti dalji razvoj energetskog sektora.
Ona je upozorila da geopolitičke krize i novi evropski propisi dodatno opterećuju region Zapadnog Balkana dodajući da rat u Evropi i sukob na Bliskom istoku direktno utiču na energetski sektor, snabdevanje i bezbednost energetskih sistema, kao i na rast cena energenata.
„Energetska politika više nije samo pitanje unutrašnje ekonomije, ona je strateški instrument, element spoljne politike i faktor koji definiše bezbednost država i regiona“, rekla je Jovičić.
Prema njenim rečima, zbog toga je važno da se o energetskim pitanjima razgovara ne samo kroz tehnička rešenja, već i kroz politički kontekst u kojem se ona sprovode.
Ona je naglasila da kada je reč o izazovima sa kojima se suočava Zapadni Balkan, dodatni pritisak je mehanizam za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM), koji je stupio na snagu 1. januara ove godine i taj novi namet značajno utiče na tržište električne energije, ali i na izvoz robe, posebno u energetski intenzivnim industrijama.
Jovičić je pozdravila inicijativu ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana koje su se obratile Evropskom parlamentu sa zahtevom za prilagođavanje mera u segmentu električne energije.
„To je posebno važno imajući u vidu intenzivne aktivnosti ugovornih strana na usklađivanju sa zakonodavstvom EU i integraciji u jedinstveno evropsko tržište“, rekla je ona.
Potrebno jače regionalno povezivanje
inistar energetike i rudarstva Crne Gore Admir Šahmanović ocenio je da je regionu potrebno više zajedničkih inicijativa kako bi uspešno odgovorio na izazove energetske tranzicije i dekarbonizacije.
„Pred nama je mnogo posla na polju dekarbonizacije i izgradnje otpornih sistema kako bismo se uspešno nosili sa izazovima koji nas očekuju“, rekao je Šahmanović.
Prema njegovim rečima, zemlje regiona same ne mogu da sprovedu intenzivan tranzicioni proces, zbog čega je regionalna saradnja ključna za izgradnju stabilnih energetskih sistema i uspešan put ka EU.
Ministarka energetike, rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije, Sanja Božinovska, je najavila da će ove sedmice biti raspisan tender za gasno povezivanje Severne Makedonije i Srbije.
„To je dobra vest i nadam se da ćemo imati kvalitetne diskusije i dodatno produbiti regionalnu saradnju među kolegama“, rekla je Božinovska.
BEF 2026 održava se 11. i 12. maja u hotelu Hajat i ova glavna konferencija u oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi okupila je preko 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja među kojima su ministri energetike iz regiona, predstavnici međunarodnih organizacija, investitori i vodeće kompanije iz energetskog sektora.
Učesnici foruma su ministri energetike Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske kao i zamenik ministra energetike Azerbejdžana.
Tokom dva dana biće održano nekoliko panel diskusija, obraćanja i prezentacije, a teme o kojima će se govoriti su energetska bezbednost, stabilnosti snabdevanja i ubrzanje energetske tranzicije.
