CBAM izveštavanje je od ove godine obavezno za neke industrije, a sve više srpskih kompanija suočava se s novom realnošću – svaki kilogram CO₂ ugrađen u njihov proizvod od sada ima svoju cenu u Briselu. Kako to što bezbolnije rešiti, ali i iskoristiti, za BizSrbija govori Tanja Lindel, menadžerka projekta Responsible Business Hub (RBH) u Privrednoj komori Srbije.
Sa 1. januarom 2026. godine završio se prelazni period za primenu jednog od najambicioznijih instrumenata evropske klimatske politike – Mehanizma za prilagođavanje ugljeničnih granica, poznatijeg pod skraćenicom CBAM.
Od tada su i za srpske kompanije koje izvoze čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju ili vodonik na tržište Evropske unije, obaveze prema EU postale stvarne, merljive i finansijski relevantne.
Za mala i srednja preduzeća koja tek ulaze u kontakt s CBAM-om, ključno je razumeti o čemu se zapravo radi, bez zamagljivanja terminologijom.
"Najkraće rečeno, CBAM jeste taksa na emisije koje su nastale tokom proizvodnje proizvoda u okviru jednog postrojenja, jedne kompanije, za proizvode koji se izvozu i plasiraju na tržište Evropske unije. Znači, ako jedna mala kompanija proizvodi neke čelične konstrukcije ovde u Srbiji, ona mora da proračuna sve emisije koje su nastale tokom njihove proizvodnje, da tu uključi emisije od sirovina, to jest od prekursora, i da pripremi jedan izveštaj koji mora da se verifikuje – što je sam po sebi veliki izazov – i da taj izveštaj dostavi svom evropskom kupcu. Na osnovu nivoa tih emisija računa se i CBAM taksa, to jest evropski kupac mora da plati CBAM sertifikat.", kaže Tanja Lindel.
A stvar se, po svemu sudeći, neće završiti „samo“ na ovim industrijama i Privredna komora Srbije zbog toga već tri godine intenzivno priprema domaće kompanije za tu promenu. Organizovane su brojne edukacije, radionice i individualne konsultacije, a rezultati tog rada pokazuju da je Srbija, uprkos brojnim izazovima, uspela da informiše gotovo sve kompanije koje direktno potpadaju pod ovu direktivu.
„Mi smo u okviru Privredne komore još pre tri godine krenuli s informisanjem naših privrednih subjekata koji izvoze na tržište Evropske unije o početku primene CBAM direktive. Na taj način smo hteli da pripremimo što više kompanija, da steknu uvid odakle direktiva ide, na koga se odnosi, šta pokriva i šta zahteva od naših kompanija. Jer naše kompanije su samo jedan od obveznika u ovoj direktivi – drugi obveznici su evropske kompanije, to jest njihovi partneri, ili uvoznici CBAM robe na tržište Evropske unije. Mogu da kažem da smo doprli verovatno do svih CBAM obveznika i da smo uspeli većinu njih da obučimo i da im pomognemo da pripreme svoje izveštaje", napominje Lindel.
Ipak, put od informisanosti do pune usaglašenosti još je dug, a iza krivine čekaju izazovi koji se tiču kadrova, verifikacije izveštaja i, na kraju, same konkurentnosti srpske privrede na evropskom tržištu. A CBAM izveštavanje je samo vrh ledenog brega. Iza njega kriju se dublja pitanja o dekarbonizaciji srpske industrije, investicijama u čistije tehnologije i strateškom repozicioniranju domaćih kompanija unutar globalnih lanaca snabdevanja.
Uvek se neko nađe „iznenađen“
Uprkos intenzivnoj pripremi, i najavljivanju CBAM-a već godinama, sama primena je za neke kompanije bila iznenađenje.
„Da, ima iznenađenih. Uvek ima kompanija koje čekaju do poslednjeg trenutka, ali kod nas se pojavio jedan specifičan obrazac. Konkretno, u Srbiji mogu da kažem da se trgovci nisu prepoznali na samom početku kao obveznici CBAM direktive. A direktiva kaže da je svako ko je finalni izvoznik proizvoda iz Srbije u Evropsku uniju u obuhvatu CBAM-a. Tako da su nam se u poslednjem ciklusu edukacija dosta prijavljivale kompanije koje su trgovci, koje ne proizvode i ne stvaraju direktno sami emisije, ali posredno plasiraju klasifikovane proizvode na tržište Evropske unije i oni su obveznici ove direktive“, ističe naš sagovornik.
Međutim, „tvrdih na ušima“ nema samo u Srbiji, jer ima slučajeva i u EU da kompanije nisu ozbiljno shvatile nova ekološka pravila.
„Kompanije uvoznici u EU ponekad nisu dovoljno informisane o tome gde su njihove obaveze, a gde su obaveze srpskih dobavljača, što dovodi do nerazumnih zahteva prema srpskim kompanijama. Pomažemo im da na bolji način objasne svojim klijentima i partnerima zašto te obaveze nisu na njihovoj strani i gde je to u direktivi jasno regulisano", ističe Lindel.
Spremni da platite 75 evra po toni CO2?
Za prvi kvartal 2026. godine, Evropska komisija je već objavila cenu CBAM sertifikata – ona iznosi 75,34 evra po toni CO₂. Ta cifra direktno određuje koliko je skupa svaka tona emisija koja je „ugrađena" u srpski izvozni proizvod, i samim tim govori koliko srpski izvoznici moraju da porade na smanjenju svog ugljeničnog otiska ako žele da ostanu konkurentni.
I to ističe jedno od najdelikatnijih pitanja u celoj ovoj priči – pitanje buduće konkurentnosti srpske privrede.
„CBAM ne kažnjava direktno srpske kompanije – formalno, sertifikat plaća evropski uvoznik. Ali u praksi, svaki trošak koji snosi kupac reflektuje se na pregovaračku poziciju prodavca. To svakako utiče na konkurentnost naših kompanija. Evropski partneri su, mogu blago da kažem, surovi u tom pogledu. S obzirom da do kraja ove godine niko neće moći da verifikuje svoj izveštaj, evropske kompanije u ovom trenutku računaju s podrazumevanim, to jest ’difolt vrednostima’, i ne oslanjaju se na izveštaj naše kompanije, sve dok ti izveštaji ne budu verifikovani. Te podrazumevane vrednosti su jako visoke u odnosu na realne vrednosti i samim tim mnogo više utiču na smanjenje konkurentnosti naših dobavljača.", naglašava Lidel.
To je razlog zbog kojeg Privredna komora intenzivno radi s kompanijama na tome da što pre uđu u komunikaciju s evropskim kupcima, objasne im da rade na izveštaju i da ih informišu o stvarnim nivoima emisija. Verifikacija izveštaja očekuje se u drugoj polovini 2026. godine.
Ima li to ko u kompanija da izračuna?
Poseban problem koji CBAM otkriva u srpskim kompanijama jeste nedostatak specijalizovanih kadrova koji razumeju klimatsko izveštavanje, i sam proces smanjenja karbonskog otiska jedne firme.
„CBAM u stvari donosi za većinu kompanija jednu novinu, a to je praćenje emisija i proračun emisija. Nisu mnoge kompanije dobrovoljno počele da se bave ovom temom u prethodnim godinama, ali evo, oni koji su sad krenuli suočavaju se s problemom u kadrovima. Upravo naše radionice su imale nameru da obučimo ljude koji su delegirani unutar kompanije da razumeju kako se uopšte računaju emisije gasova s efektom staklene bašte, a u ovom slučaju konkretno koje su granice i proračun samog CBAM izveštaja."
Posebna je muka što je ova obaveza je, kako naglašava naš sagovornik, uglavnom dodata zaposlenima povrh svih ostalih zadataka koje inače imaju u svakodnevnom radu. Od svesti menadžmenta o ozbiljnosti ove obaveze u velikoj meri zavisi da li će kompanija uspeti da je ispuni na vreme i na pravi način.
„CBAM nije nešto što može jedna osoba i jedna služba da proračuna. Za pripremu izveštaja potrebno je uključivanje više organizacionih jedinica – od nabavke, preko proizvodnje, tehničke službe, do izvoznih odeljenja i finansija. Svi moraju da budu uključeni da razumeju šta se od podataka traži i da zajednički pripreme neophodne ulazne podatke za izveštaje. Ovaj zahtev za međusektorskom saradnjom unutar kompanije nije samo administrativni detalj – on govori o fundamentalnoj promeni u načinu na koji kompanije moraju da organizuju prikupljanje i upravljanje podacima. U kompanijama gde ove funkcije nikada ranije nisu sarađivale na ovakav način, izgradnja tog procesa zahteva vreme i volju rukovodstva“, objašnjava Lindel.
Još jedan važan „detalj“. Kada je PKS krenula sa CBAM radionicama, njih su pohađali i mnogi konsultanti iz oblasti ekologije i cirkularnosti. Lindel kaže da se taj sektor podrške kompanijama razvija u Srbiji, da postoji dosta konsultanata na domaćem tržištu koji mogu da pomognu kompanijama u izradi CBAM izveštaja, ali da je njihovo znanje jako šaroliko, s obzirom na to da se i direktiva menja i treba tu dosta da se prati i da se ulaže u napredovanje sopstvenog znanja.
„Postoji granica onoga što konsultant može da uradi za kompaniju. Može da proračuna CBAM izveštaj i da pomogne kompaniji, ali ono što je najbitnije, na čemu se izveštaj zasniva, jesu podaci, ulazni podaci. I to konsultant bez zaposlenih u kompaniji ne može da uradi. Bez obzira na to da li izveštaj radi sama kompanija ili im radi konsultant, nabavka, prodaja, tehnolog, inženjer, proizvodnja – to su svi neophodni partneri koji imaju podatke i koji moraju da učestvuju u prikupljanju tih podataka.". naglašava Tanja Lindel.
CBAM kao pravo ogledalo firme
No, CBAM nije samo obaveza – on je i prilika. Svaka kompanija koja napravi izveštaj prvi put dobija jasnu sliku o tome odakle dolaze njene emisije i gde je prostor za poboljšanje ne samo u ovom pogledu, nego i šire.
„CBAM je u stvari samo pregled trenutne slike kompanije, njenog poslovanja u smislu nivoa emisija, i to je ono na čemu treba da se bazira strategija svake kompanije za naredni period. Kada uradimo izveštaj s kompanijama, mi im objasnimo na kojim mestima u izveštaju mogu da vide šta im najviše doprinosi, odakle emisije najviše dolaze – da li je to od sirovina ili je to iz proizvodnog procesa. I na osnovu toga one mogu da donesu neke svoje poslovne odluke.", kaže Lindel.
Te odluke mogu biti raznovrsne: kupovina jeftinije sirovine s nižim emisijama iz EU umesto iz dalekih tržišta s višim ugljeničnim otiskom, investicija u moderniju mašinu, prelazak na obnovljive izvore energije, ili neka druga vrsta optimizacije.
Kada je reč o potencijalnim uštedama, sagovornik ističe da je teško generalizovati, ali da svakako nisu male:
„Neke relativno jednostavne optimizacije mogu da donesu smanjenje emisija od 10 do 20 odsto. Ako se pak primeni neka drastičnija izmena u tehnologiji ili materijalu, uštede mogu biti znatno veće. Drastičan primer je razlika u aluminijumskoj industriji – ako kompanija kupuje zeleni aluminijum kao primarni materijal umesto konvencionalnog, to drastično menja njen CBAM rezultat", ističe naš sagovornik.
Uz podršku EBRD-a: PKS program u sedam gradova
Da bi sistematski odgovorila na izazove koje CBAM postavlja pred mala i srednja preduzeća, Poslovna akademija Privredne komore Srbije pokrenula je prošle godine program u saradnji s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).
„Prošle godine Privredna komora, tačnije Poslovna akademija Privredne komore Srbije, pokrenula je program saradnje s Evropskom bankom za obnovu i razvoj. To je savetodavni program namenjen malim i srednjim preduzećima koja izvoze CBAM robu na tržište Evropske unije, ali i njihovim dobavljačima, jer obavezu izveštavanja ne može da ispuni samo izvoznik – potrebna je i saradnja njihovih dobavljača.", kaže Tanja Lindel.
Program je finansirala Evropska unija i Investicioni fond za Zapadni Balkan, a strukturiran je u dva dela. U prvom, edukativnom delu, sproveden je niz radionica u sedam gradova – u regionalnim komorama širom Srbije – na kojima je učestvovalo više od 140 predstavnika kompanija. Drugi deo programa podrazumevao je individualni rad kompanija s konsultantima na pripremi personalizovanih CBAM izveštaja.
„Kompanije koje su se već od ranije bavile pripremom CBAM izveštaja imale su priliku da provere svoje izveštaje, unaprede tačnost i izvore podataka i da bolje proračunaju koliko će CBAM stvarno koštati njih i njihove kupce. I onda mogu da ozbiljno krenu u svoju priču o dekabonizaciji", zaključuje Tanja Lidel.
Iskustvo Privredne komore Srbije u radu s više od 140 kompanija kroz poslednji program, uz trogodišnju pripremu koja je obuhvatila sve CBAM obveznike, pokazuje da srpska privreda ima kapacitet da se prilagodi. Prilagođavanje, međutim, nije besplatno ni bezbolno.
CBAM direktiva menja pravila igre za srpske izvoznike – ali ne nužno na gore. Za kompanije koje su investirale u dekarbonizaciju, efikasnost i zelenu energiju, CBAM može biti konkurentska prednost. Za one koje to nisu učinile, on je signal da je vreme za akciju.
