Evropska centralna banka (ECB) mogla bi ove godine da dvaput poveća kamatne stope za po 25 baznih poena, što bi značilo da kamata na depozite može da poraste na ukupno 2,5%, navodi se u danas objavljenim rezultatima ankete Blumberga među ekonomistima. Međutim, s tom se neće žuriti, bar prema signalima iz ECB.
Prema istraživanju sprovedenom od 4. do 7. maja, ECB će povećati kamate u junu i septembru. U prethodnoj anketi ekonomisti su očekivali samo jedno povećanje kamata tokom godine, ali sada se situacija menja zbog inflatornih pritisaka izazvanih ratom na Bliskom istoku.
Pored toga, procene inflacije za evrozonu povećane su na 2,9% za 2026. godinu, u odnosu na 2,8% iz prethodne ankete.
Analitičari očekuju usporavanje inflacije na 2,1% tokom 2027, dok bi cilj Evropske centralne banke od dva% trebalo da bude dostignut tek 2028. godine.
Istovremeno su pogoršane i procene ekonomskog rasta evrozone za 2026. godinu, sa 0,9 na 0,8%. Eksperti očekuju rast privrede evrozone od 1,3% u 2027. i 1,5 procenata u 2028. godini.
ЕCB gleda podatke, ne društvene mreže
Potpredsednik Evropske centralne banke, Luis de Gindo,s ocenio je da će presudan faktor za junsku odluku o kamatama biti situacija oko Ormuskog moreuza. A kako se tamo situacija ne smiruje a posledice će svakako biti dugotrajne i predsednica ECB, Katerin Lagard, je oprezna kada je reč o skoku kamatnih stopa u junu.
Ona je pre dva dana izrazila mnogo umereniji i oprezniji ton kada je reč o povećanju kamatnih stopa nego samo nedelju dana ranije. Citirajući kao razlog “ogromnu neizvesnost” usled eskalirajućeg rata na Bliskom istoku, Lagard je u intervjuu za špansku državnu televiziju RTVE, ostavila otvorena vrata za povećanje kamatnih stopa ali…
„Ono što definiše trenutne okolnosti je ogromna neizvesnost. Utvrdili smo da će naša odluka biti zasnovana na dubini, trajanju i uticaju krize koju doživljavamo. Pre nego što donesemo bilo kakvu odluku, potrebno nam je više podataka, kako bismo bolje razumeli kuda se cene kreću", objasnila je Lagard.
Bez eksplicitnog pominjanja, predsednica ECB-a ukazala je na to kako poruke na društvenim mrežama američkog predsednika Donalda Trampa izazivaju previranja i utiču na situaciju na Bliskom istoku, kao što se dogodilo ove nedelje.
„Jedan tvit i situacija se poboljšava, drugi tvit i situacija se pogoršava. Moramo da budemo pažljivi u vezi sa tim, ali i da imamo u vidu dugoročni uticaj ovog fenomena na ekonomiju“, dodala je ona.
Lagard je ukazala da nekoliko tvitova ne može da utiče na monetarnu politiku ECB-a, ali da svakako utiču na percepciju tržišta, i to značajno, a verovatno i na geopolitičku situaciju.
„Zbog toga imamo veliku neizvesnost“, zaključila je ona.
Predsednica ECB-a ostaje umereno pesimističan u pogledu izgleda za inflaciju i sugeriše da bi ove godine moglo doći do najmanje dva povećanja kamatnih stopa.
Ona je ove komentare iznela u intervjuu tokom posete Španiji, gde je učestvovala na Latinoameričkom ekonomskom forumu koji je organizovala Banka Španije.
„Nalazimo se između osnovnog i nepovoljnog scenarija. Cena nafte je danas viša nego u osnovnom scenariju, ali je cena gasa niža. Moramo stalno da prilagođavamo i ažuriramo scenarije kako bismo se nosili sa ovom neizvesnošću“, ukazala je Lagard.
U najgorem mogućem scenariju za koji su prognoze objavljene u martu, ECB predviđa da će inflacija dostići 3% ove godine i da će rast Evrozone pasti ispod 1%.
