Sankcije koje je američka administracija primenila protiv ruskih kompanija u energetskom sektoru, kao velikog finansijera države a time i rata u Ukrajini, pogodile u i Naftnu industriju Srbije i to ne samo u Srbiji.
Blokada dotoka nafte i zabrana ne samo rada samog NIS-a, kao rusko-srpske podružnice Gaspromnjefta (Gasproma) već i ekonomske saradnje sa svim kompanijama i institucijama nije ograničena samo na Srbiju. Zabrana OFAC važi i za operacije NIS-a van zemlje, a time i za ranije planiranu prodaju biznisa u okolnim zemljama.
Ne samo da Naftna industrija od 9. oktobra ne dobija sirovinu Jadranskim naftovodom, i da su strane banke i kartičarske kompanije obustavile novčane transakcije, poslovni partneri se razbežali a zaposlene čeka neizvesna sudbina, kako piše beogradski „Danas“, već postoji i dodatni problem.
NIS je vlasnik zavisnih preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, i od trenutka uvođenja sankcija sve ove firme zatvorile su benzinske stanice, računi su im blokirani i prestala su da posluju.
U Rumuniji NIS ima 19 benzinskih pumpi pod brendom Gazprom (NIS Petrol S.R.L.), a 9. oktobra obustavljene su sve finansijske transakcije. Ista je situacija i u Bugarskoj u kojoj Gazprom/NIS ima 23 benzinske pumpe – sve su zatvorene, bankarski računi blokirani i isporuke goriva obustavljene.
U Bosni i Hercegovini radile su 42 benzinske stanice preko kompanija NIS Petrol Banja Luka i G-Petrol Sarajevo i zapošljavale oko 500 radnika. Banke su zatvorile račune, međunarodna plaćanja blokirana, isporuke iz Rafinerije Pančevo obustavljene više od 10 dana.
Zajednički imenitelj poslovanja NIS-a u inostranstvu su – gubici. Ukupna suma gubitaka do ove godine je oko 250 miliona evra. U Rumuniji NIS beleži poslovni minus od 160, a Bugarskoj 90 miliona evra. Gubici u poslovanju NIS-ovih zavisnih preduzeća u ovim državama pojavili su se otprilike pre dve godine kad je Evropska unija počela značajno da pojačava sankcije prema ruskom energetskom sektoru (uključujući i Gazprom,) što je otežalo poslovanje u Rumuniji i Bugarskoj.
Sadašnje blokiranje poslovanja i zatvaranje pumpi donosi nove gubitke. Procene su da će NIS u Rumuniji i Bugarskoj imati gubitke od po 30-35 miliona evra, a u BiH gubitak će dostići 50 miliona evra. Ukupno 110-120 miliona evra. Stari gubici i očekivani novi stvoriće NIS-u poslovni minus od ogromnih oko 350-360 miliona evra.
Da bi pokrili taj gubitak suvlasnici NIS-a (Gazprom i država Srbija) moraće da obezbede kapital u odnosu vlasničkog udela (57-43 odsto). To konkretno znači da će gubitak morati da pokriju srpski poreski obveznici i hiljade malih akcionara koji kroz državne i privatne fondove poseduju udeo u kapitalu NIS-a.
Zasad ništa od prodaje
Gasprom i država Srbija, kao suvlasnici NIS-a, pokrenuli su pre dve godine, kad su SAD i EU pojačali sankcije, prodaju zavisnih preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj u BiH.
Za kupovinu je zainteresovano nekoliko ozbiljnih kupaca i pregovori o akviziciji bili su značajno odmakli. Kao jedan od njih je naveden Uni Energy, bugarski maloprodavac goriva u vlasništvu Ivajla Konstantinova, partner u Avia Bulgaria.
Ali, sankcije OFAC su zaustavile svake dalje pregovore. Firme-kćerke u inostranstvu nisu prioritet, ali jesu generatori brzorastućih gubitaka koji na kraju dana mogu opasno da ugroze pa i potope poslovanje NIS-a. Bankrot firmi u Rumuniji, Bugarskoj i BiH mogao bi kao požar da se proširi i zahvati glavnu firmu u Srbiji.
Danas dividenda, ali ne svima
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
NIS ima 163.060.400 običnih akcija, što znači da je za bruto dividendu namenjeno 4.595.042.072 dinara.
Dan dividende tj. dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu za 2024. godinu je 10. jun ove godine, a Dan obračuna za isplatu dividende preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti bio je 21.oktobar.
Isplata se sutra ne obavlja za akcionare za koje je u skladu sa odlukom Odbora direktora odložena isplata dividende do isključenja tih akcionara sa SDN liste (Specially Designated Nationals and Blocked Persons List), koju objavljuje Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control-OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Department of Treasury).
