Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvih sedam meseci ove godine međugodišnje je iznosio 3,5%, iako se u julu industrija vratila na kolosek stagnacije, a prerada otišla u kontrakciju, objavio je bilten Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Industrijska proizvodnja je od januara do jula ove godine povećana za skromnih 0,3% u odnosu na isti period 2025. godine (jul na jul -2,3%), dok je prerađivačka industrija uvećana za 1,3%. Julska redukcija proizvodnje vratila je dugoročni trend ciklus na kolosek stagnacije, odnosno u period u kome nema značajnijeg rasta ni pada.
Kumulativno posmatrano, ukupna industrijska proizvodnja u prvih sedam meseci ove godine je za 0,3% veća nego u istom periodu prošle. Jedini rast ostvarila je prerađivačka industrija od 1,3%, dok ostali sektori beleže pad – rudarstvo od 0,1% a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 4,8%.
„Još krajem prošle godine u MAT-u smo ocenili da će prerađivački sektor u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima, te da sledi usporavanje aktivnosti, pre svega, zbog problema u proizvodnji NIS-ove Rafinerije. Njena aktivnost je i dalje podložna znatnim oscilacijama uprkos porastu proizvodnje tokom marta i aprila, kada je rezultat prevazišao i najoptimističnije prognoze“, navodi se u biltenu.
Prerađivački sektor je u julu zabeležio međugodišnju kontrakciju aktivnosti nakon pet meseci u kojima se proizvodnja stabilno uvećavala.
„Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, a njene performanse u julu su iznova generisale izrazito negativan efekat na dinamiku celog prerađivačkog sektora“, kaže analiza eksperata MAT-a.
Dodatne evropske mere protiv kineskog čelika u Srbiji
Proizvodnja osnovnih metala u Železari Smederevo (HBIS) suočena je sa pooštrenim protekcionističkim merama Evropske unije. Koliko protekcionističke mere EU značajno otežavaju i proizvodnju u Železari najbolje ilustruje kretanje trenda fizičkog obima proizvodnje u oblasti proizvodnja osnovnih metala.
Plasman gvožđa i čelika iz Srbije u EU regulisan je sistemom autonomnih kvota (zaštitnih mera) koje je EU uvela još 2019. godine, a situacija je od 1. jula 2026. godine dodatno i drastično pooštrena.
EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota, umesto dosadašnjih oko 820.000 tona, limit za bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU smanjen je na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina proizvodnje Železare, uz istovremeno udvostručavanje carine na izvoz koji premašuje taj limit. Umesto dosadašnjih 25%, sada važi 50 procenata, što izvoz preko limita čini ekonomski potpuno neisplativim.
Nova pravila donose i strožu kontrolu porekla. Uvedena je obaveza podnošenja podataka o tome gde je čelik prvi put istopljen i liven. Cilj ove mere Brisela je da spreči kineske i druge kompanije da koriste fabrike u trećim zemljama poput Srbije za zaobilaženje barijera, što stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru koja je u kineskom vlasništvu, ocenjeno je u MAT-u.
Građani novčanikom spasavaju BDP
Ekonomiju živom održava spoljnotrgovinska razmena, koja nastavlja da raste uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, i domaća potrošnja. Srbija je, prema evidenciji Eurostata, u evropskom vrhu po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo, navodi se u analizi.
Razlog poslednjem je i rast neto zarada u prvoj polovini 2026. (8,2% realno) a inflacija pala na 1,9%. To što je realni rast zarada znatno nadmašio inflaciju, dodatno podržava rast domaće potrošnje.
