Evropska komisija je danas usvojila izmenu Smernica o državnoj pomoći u okviru Sistema trgovanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte (ETS EU), kako bi zadržala energetski intenzivne fabrike u EU.
Ovom izmenom je proširena lista sektora koji mogu dobiti nadoknadu troškova električne energije nastalih zbog povećanih cena emisija ugljen-dioksida. Među njima su sektorima proizvodnje organskih hemikalija, keramike, stakla i baterija.
Sektori koji su već bili obuhvaćeni sada mogu dobiti do 80% nadoknade, u odnosu na prethodnih 75%, kako bi se pokrio veći rizik od preseljenja proizvodnje van EU.
Veliki korisnici državne pomoći biće obavezni da deo sredstava ulože u projekte koji smanjuju troškove sistema električne energije i doprinose zelenoj tranziciji.
Komisija je takođe predvidela da države članice mogu predložiti dodatne sektore koji nisu na listi, ako dokažu da su u stvarnom riziku.
Kompanije zbog nižih troškova premeštaju proizvodnju u zemlje sa slabijim ograničenjima emisija, a kupci zamenjuju proizvode EU uvozom iz zemalja gde proizvodnja izaziva više emisija ugljen-dioksida.
Ova situacija predstavlja dvostruki gubitak, pošto evropska privreda gubi konkurentnost, a globalne emisije ugljen-dioksida se ne smanjuju.
Nova regulativa treba da preokrene ove trendove i motiviše kompanije da ostanu u Evropskoj uniji, a ona je nastala nakon konsultacije sa zainteresovanim sektorima, navodi se na veb stranici EK.
Zelena agenda ide "niz vodu"
Sa ovim, praktično novbim ublaženjem mera dodatno se polako ali postoajano slabi Zelena agenda, smišljena da se cenama zbog emisije CO2 "kazne" prljave tehnologije i kompanije "poguraju" ka održivim rešenjima.
Prethodno je ovih dana EK odustala od odluke da više ne sme da bude prodaje na evropskom tržištu motora sa unutrašnjim sagorevanjem (naftnih derivata) nakon 2035. godine.
Prema predlogu Evropske komisije, proizvođačima će biti omogućeno da uspore tempo prelaska na električna vozila, dok će pravila koja su prvobitno od 2035. zabranjivala prodaju novih benzinskih i dizel automobila biti redukovana.
Umesto potpunog ukidanja emisija, cilj će biti smanjenje izduvnih gasova za 90% do sredine naredne decenije, prenosi Blumberg.
Komisija će, kako se navodi, usloviti proizvođače da dodatno zagađenje kompenzuju korišćenjem niskougljeničnih ili obnovljivih goriva, kao i "zelenog" čelika proizvedenog u EU.
Biće dozvoljena i prodaja određenih plag-in hibrida i električnih vozila sa benzinskim "produživačem" dometa.
