Poslovna aktivnost u privatnom sektoru Evrozone u aprilu neočekivano je danas pala u kontrakciju, prevashodno zbog velikog pada u sektoru usluga i posledica rata na Bliskom istoku, pokazuju današnji podaci agencije S&P Global.
Vrednost kompozitnog indeksa menadžera nabavke (PMI), prema preliminarnoj "fleš" proceni agencije, pao je u aprilu na martovskih 50,7 poena na 48,6 poena, na najniži nivo za 17 meseci i ispod ključne granice od 50 poena koja deli rast, odnosno ekspanziju, od pada aktivnosti ili kontrakcije.
U Nemačkoj, industrijska aktivnost ostala je stabilna, ali su usluge značajno pale, tako da je ukupna vrednost PMI pala sa martovskih 51,9 poena na 48,3 poena, najniži nivo za 16 meseci.
Francuska je prošla još gore, pošto je vrednost njenog kompozitnog indeksa četvrti mesec zaredom ostala ispod 50 poena, a vrednost za april iznosi 47,6 poena, što je najmanje za poslednjih 14 meseci.
U obe ključne zemlje je sektor usluga pokazao slabosti, dok je u oblasti prerađivačke industrije zabeležen bolji rezultat, prenosi Blumberg.
Pao i nemački privatni sektor
Privredna aktivnost u privatnom sektoru Nemačke pala je u aprilu i ušla u zonu kontrakcije prvi put u gotovo godinu dana. Agencija S&P Global ističe da je do toga došlo pod uticajem slabljenja tražnje i rasta troškova.
Kompozitni PMI indeks pao je na 48,3 poena sa 51,9 u martu, znatno ispod očekivanja tržišta, čime je zabeleženo najizraženije smanjenje od kraja prošle godine, preneo je Trejding ekonomiks.
Prema tim podacima, pogoršanje je pre svega posledica slabijih rezultata u sektoru usluga, gde je aktivnost opala najviše od kraja 2022. godine, dok je rast u prerađivačkoj industriji dodatno usporen.
Na sopstvene hronične muke još i Bliski Istok
Ekonomista Kris Vilijamson upozorio je da se Evrozona suočava sa "produbljivanjem ekonomskih problema" zbog rata na Bliskom istoku, uz dodatni pritisak rastućih troškova i poremećaja u snabdevanju.
Rast cena energije, koji je posledica geopolitičkih tenzija, dodatno opterećuje ekonomsku aktivnost, ali i podstiče inflaciju iznad ciljane vrednost Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto.
Troškovi inputa i prodajne cene naglo rastu, ne samo zbog energije, već i zbog šireg rasta cena sirovina i neravnoteže između ponude i tražnje.
Prema oceni Vilijamsona, ukoliko se izuzme period pandemije, reč je o najvećem rastu troškovnih pritisaka od 2000. godine.
