Srbija je od 1991. godine do danas izgubila veliki broj stanovnika, među njima veliki postotak inženjera a sa time možda i 16 milijardi dolara prihoda BDP-a, izjavio je danas predstavnik za Srbiju i Zapadni Balkan Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Bodin Bulatović
„Paradoks Srbije je što je prema podacima istraživanja izgubila samo oko 4% ili 5% svog ukupnog stanovništva. Ovo je paradoks jer je postojao ogroman migracioni trend ka Srbiji iz BiH, Hrvatske.. i drugih delova bivše Jugoslavije pre sukoba“, kazao je Bulatović na panelu "Brži rast za bolja radna mesta u Srbiji" na 33. Kopaonik biznis forumu.
On je istakao da su te brojke relativne i ne pokazuju pravu situaciju u kojoj se Srbija nalazi od 1991. godine.
„Činjenica je da je Srbija izgubila 963.000 stanovnika od 1991. godine, što je skoro milion ljudi. A ono što je još šokantnije je struktura tih ljudi jer je skoro 30% inženjera obrazovanih u bivšoj Jugoslaviji napustilo zemlju, što je nešto o čemu zaista treba razmisliti“, istakao je Bulatović.
Kako je rekao, ako se retroaktivno uzme izgubljeni potencijalni prihod tih inženjera koji su napustili zemlju i pružaju usluge ili robu u inostranstvu negde u svetu, to je ekvivalentno iznosu od 11,6 do 15,5 milijardi dolara.
„To je skoro do 16% BDP-a. To je, čak i u lošoj godini ili čak u nižem trendu, skoro četiri puta više od stranih direktnih investicija. Dakle, ovo je ogroman odliv ljudi, ali ne samo to već i izgubljeni rast BDP-a kroz talente, znanje koje je trajno 'autsorsovano'". I sada veliki broj obrazovanih IT inženjera napušta zemlju“, rekao je on.
A moguć je rast i od 7%
Viši ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestović, je istakao da srpska ekonomija može da se razvija brže i dostigne prosečan rast BDP-a i od 7%, a što, kako kaže, nije nezamislivo.
On je rekao da je Srbija ranije, u periodu od 25 godina od kasnih šezdesetih godina prošlog veka, imala prosečan rast veći od 5%.
„To nije nezamislivo za našu privredu, moramo da očekujemo više od privrede Srbije i budemo optimistični“, dodao je Šestović.
Šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju, Nikola Pontara, je rekao da zemlje ZB mogu da ostvare viši nivo razvoja, kao i da taj region može da udvostruči ljudski kapital.
„Od oko 30 zemalja koje su konvergirale ka visokim prihodima od 1990-ih, polovina njih je to učinila unutar EU. Dakle, imate Urugvaj, Čile, zemlje Zaliva, ali ostatak, većina zemalja koje su upravljale ovom tranzicijom, izbegavajući zamku srednjeg prihoda i prelazeći sa srednjeg na visok prihod, zapravo su to učinile unutar Evropske unije. Zato se zaista nadam i prilično sam čvrsto uveren da je sada otvoren put za Zapadni Balkan da pristupi EU“, rekao je Pontara.
