Tehnologija je najveća razvojna šansa banaka, ali i najveći rizik, izjavio je sinoć predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Vlastimir Vuković na 33. Kopaonik biznis forumu.
"Prihodi od tradicionalnog kreditiranja više nisu dovoljni za dugoročan rast. Troškovi regulative i bezbednosti rastu, tehnološka ulaganja su sve veća, a konkurencija dolazi i izvan bankarskog sektora. U takvom okruženju banke moraju istovremeno da povećaju efikasnost, ubrzaju procese i očuvaju stabilnost sistema", rekao je Vuković na panelu "Banking 2030: Otpornost u digitalnom svetu".
Panel, koji je Vuković moderirao, okupio je čelne ljude banaka u Srbiji: Srđana Kondića (Adiko banka), Rosandu Milatović-Škorić (OTP banka), Darka Popovića (Banca Intesa), Nikolu Stamenkovića (Erste banka) i Nikolu Vuletića (UniCredit banka).
U fokusu razgovora bilo je pitanje kako banke menjaju poslovni model u svetu u kojem klijenti podrazumevaju trenutnu uslugu i jednostavnost, dok regulator postavlja sve strože zahteve u oblasti kapitala, likvidnosti i operativne otpornosti.
Zaključak je bio jasan: digitalizacija sama po sebi nije dovoljna - presudna je sposobnost da se očuva odnos sa klijentom.
"Ključno pitanje nije da li ćemo biti deo digitalnih ekosistema. Pitanje je kako ćemo u tim ekosistemima zadržati kontrolu nad odnosom sa klijentom", istakao je Vuković.
Poseban segment bio je posvećen veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti. Finansijski sektor globalno je među najčešćim metama sajber napada, dok paralelno ubrzano uvodi automatizaciju i naprednu analitiku. Upravljanje tehnološkim partnerstvima i novim digitalnim servisima, ocenili su panelisti, postaje jednako važno kao i upravljanje kreditnim rizikom.
"Tehnologija je najveća razvojna šansa banaka, ali i najveći rizik. Ako sistem stane, staje i poverenje. Zato otpornost više nije IT tema, već pitanje upravljanja bankom", naglasio je Vuković.
Govoreći o promeni ponašanja klijenata, ukazao je na generaciju mladih ljudi, koja finansije doživljava kao uslugu dostupnu u realnom vremenu.
"Generacija koja danas ulazi u punu ekonomsku aktivnost nikada nije čekala red u banci. Njihova očekivanja formirana su u digitalnom okruženju, ali potreba za sigurnošću ostaje ista. Brzina bez sigurnosti nije prednost, već rizik", rekao je Vuković.
U završnici, razgovor je otvorio i pitanje organizacije i ljudi. Automatizacija će preuzeti značajan deo rutinskih poslova, ali će potreba za stručnim kadrom u upravljanju rizicima, analitici i strateškom planiranju rasti.
Banka 2030, zaključeno je, biće efikasnija i tehnološki snažnija, ali njena otpornost zavisiće pre svega od sposobnosti da prilagodi model poslovanja, a ne samo alate koje koristi.
