Od nešto više od 65.000 registrovanih vozila gotovo polovina je sa motorima koji su sa normom zagađenja koju Evropa ali i region izbacuju
Statistika o broju prvi put registrovanih polovnih vozila u Srbiji (što predstavlja prilično pouzdan pokazatelj uvoza polovnjaka) tokom prvih šest meseci 2024. godine ukazivala je na zabrinjavajući trend. Od ukupno 65.275 registrovanih vozila, čak 30.618 (odnosno 45,37%) imalo je motore koji ispunjavaju tek euro 3 i euro 4 standarde – norme koje su u velikom broju zemalja Evropske unije različitim merama destimulacije povučene iz upotrebe zbog negativnog uticaja na životnu sredinu, saopšteno je iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova (SAUV).
Uprkos očekivanjima da bi se tokom 2025. godine mogao smanjiti broj uvezenih polovnih vozila – zbog pada prodaje novih vozila u Evropi i sve strožih ekoloških propisa – podaci za prvih šest meseci 2025. godine pokazuju suprotan trend. Naime, prvi put je registrovano čak 71.495 polovnjaka, što je povećanje od 6.220 vozila ili 9,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Važno je podsetiti da je krajem 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila „Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022–2030“. Ovim programom bilo je predviđeno da se tokom 2023. godine donese odluka o zabrani uvoza vozila sa motorima Euro 3 i Euro 4 standarda počev od 1. januara 2024. godine. Program je takođe predviđao uvođenje podsticaja za zamenu starih dizel motora motorima koji ispunjavaju Euro 6 normu, kao i moguće proširenje na benzinske agregate. Planirana je i zabrana uvoza vozila sa Euro 5 standardom (proizvodnja 2011–2015) od 1. januara 2025. godine. Međutim, nijedna od ovih mera do danas nije sprovedena u praksi.
Sama činjenica da se povećava broj prvi put registrovanih polovnih vozila ne bi nužno bila razlog za zabrinutost – ukoliko bi se radilo o modernijim automobilima koji doprinose podmlađivanju i unapređenju voznog parka. Ipak, dostupni podaci pokazuju da je znatan deo tih vozila starije generacije, sa nižim ekološkim i bezbednosnim standardima, što otvara važna pitanja o uticaju na kvalitet vazduha i sigurnost u saobraćaju.
Od ukupno 71.495 prvi put registrovanih polovnih vozila u prvih šest meseci 2025. godine:
- 4.453 (6%) je sa Euro 3 motorom,
- 22.823 (31,92%) sa Euro 4,
- 25.475 (35,63%) sa Euro 5,
- 18.744 (26,22%) sa Euro 6 standardom.
Vredno je napomenuti da je Euro 6 standard uveden još 2016. godine, te i među ovim vozilima ima značajan broj starijih jedinica. Preciznije, samo 4.173 vozila su mlađa od pet godina. Dodatna analiza pokazuje da je:
- 52.751 vozilo (74%) starije od 10 godina;
- 27.276 vozila (38%) starije od 15 godina;
- skoro 4.500 vozila starije od 20 godina (što ukazuje na nastavak prisustva vozila sa standardima Euro 3).
Ekološki i bezbednosni izazovi
Statistički podaci ukazuju na složene izazove, ne samo sa aspekta emisije štetnih gasova, već i u kontekstu bezbednosti. Značajan broj uvezenih vozila ne poseduje savremene bezbednosne sisteme, poput aktivne pomoći u kočenju, zadržavanja trake, ili zaštite pešaka, što dodatno naglašava potrebu za reformama u ovoj oblasti.
Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova kontinuirano apeluje na nadležne institucije da se, u skladu sa postojećim strateškim dokumentima, obustavi uvoz vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima. Asocijacija će i dalje ukazivati na značaj modernizacije voznog parka i sprovođenje mera koje doprinose zaštiti zdravlja građana i očuvanju životne sredine.
Regionalna praksa
Za kraj, vredi istaći primere iz regiona:
- Crna Gora je još krajem 2018. godine zabranila uvoz vozila sa Euro 3 standardom, a od 1. jula 2024. i vozila sa Euro 4 normom.
- Bosna i Hercegovina je od maja 2019. godine zabranila uvoz automobila sa Euro 3 i Euro 4 motorima.
- Severna Makedonija dozvoljava uvoz samo vozila sa Euro 4 standardom i novijim, a najavljena je skoro dizanje standarda na minimum EURO 5.