Sjedinjene Američke Države uvešće od 22. jula carinu od 25% na većinu uvoza iz Brazila, saopštila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (U.S. Trade Representative's office – USTR).
Time će ta južnoamerička zemlja postati prva u kojoj je postignut cilj nove trgovinske strategije administracije američkog predsednika Donalda Trampa zasnovane na istragama o navodno nepoštenim trgovinskim praksama, preneo je Rojters.
USTR napominje da je jednogodišnja istraga pokazala da brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, zaštite intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je da su nove mere neophodne kako bi američki radnici i kompanije mogli da se ravnopravno takmiče na tržištu.
„Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora“, naveo je Grir.
Američki državni sekretar Marko Rubio optužio je vladu brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve da nije pregovarala "u dobroj veri", ocenivši da je brazilski lider "stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda".
Nove carine neće obuhvatiti pojedine ključne brazilske izvozne proizvode, uključujući govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će biti primenjene na širok spektar druge robe, među kojima su šećer, čelik i tekstilni proizvodi.
Brazil je oštro kritikovao odluku Vašingtona, a predsednik Lula da Silva ocenio je da su američke mere neopravdane i najavio da će njegova zemlja zatražiti zaštitu pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), uz mogućnost uvođenja recipročnih mera.
Pored toga, SAD vode i posebnu istragu o navodnoj upotrebi prinudnog rada u pojedinim sektorima u Brazilu, koja bi mogla da dovede do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza poraslo na 37,5%.
Nove budžetske nevolje na vidiku?
Nove carine Brazilu samo su poslednji u nizu poteza Trampove u trgovinskom ratu sa celim svetom, ali i nova prilika za budžetske nevolje.
Naime, zbog vraćanja ranijih nezakonito uvedenih povećanja carina raznim zemljama, budžetski deficit Sjedinjenih Američkih Država za jun porastao je na 120 milijardi dolara.
To predstavlja oštar zaokret u odnosu na budžetski suficit od 27 milijardi dolara zabeležen u junu prošle godine, koji je administracija predsednika Donalda Trampa tada predstavljala kao dokaz uspešnosti svoje carinske politike, preneo je ranije Rojters.
Povraćaj nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara, odnosno za 6%, na 496 milijardi dolara.
Istovremeno, budžetski rashodi porasli su za 117 milijardi dolara ili za 23%, na 616 milijardi dolara.
Tokom juna država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je istovremeno vratila 49,2 milijarde dolara uplaćenih dažbina, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.
