Kompanija Telekom Srbija objavila je danas da je u hakerskom napadu došlo do krađe manjeg dela podataka iz korisničke baze od strane za sada nepoznatih počinilaca.
„Reč je o podacima određenog broja korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv. Kompanija Telekom Srbija odmah je slučaj prijavila MUP-u, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal. S obzirom na to da su nas počinioci ovog dela kontaktirali sa ciljem da nas ucenjuju, komunikacija sa njima vođena je u koordinaciji sa MUP-om i prema njihovim instrukcijama, kako bi počinioci bili što brže identifikovani i pronađeni“, navedeno je u saopštenju Telekoma.
Kompanija Telekom Srbija intezivno radi sa policijom na otkrivanju počinilaca ovog dela.
„Bezbednost telekomunikacionih servisa nije ugrožena i sve usluge se pružaju neometano. Verujemo da će nadležne institucije vrlo brzo doći do počinilaca ovog krivičnog dela“, navedeno je u saopštenju.
Kompanije i institucije u Srbiji meta su ni manje ni više od onih u regionu ili svetu, ali se kod nas daleko ređe javno objavljuju podaci o napadima, čime se ugrožavaju i druge potencijalne žrtve ali i ne podiže svet o potrebi zaštite.
A ona j potrebna, pokazuju i prethodni slučajevi koji su se ipak probili do javnosti proteklih godinu, dve, kao što su hakerski napad na Er Srbiju u julu 2025. godine, koji je kao posledicu imao poremećaj poslovanja, odlaganje obračuna plata i reset svih naloga i gašenje pristupa sistemima a napadači su, prema nekim izvorima, imali dubok pristup internim sistemima.
Prošlog leta više od mesec dana građani širom Srbije nisu mogli da overe ugovore o kupoprodaji nekretnina zbog sajber napada na Ministarstvo pravde, što nas je podsetilo sve na najveći napada dosad, odnosno onog sa najvećim posledicama, kada su 2022. godine hakeri udarili na Republički geodetski zavod i kada je Katastar bio blokiran mesecima a tržište nekretnina praktično stalo.
Tu je i napad na Elektroprivredu Srbije 2023. godine, gde je šalteri za račune i žalbe nisu radili više od dva meseca, kasnili računi za struju, bilo otežano očitavanje brojila, deo zaposlenih nije mogao da radi…
Srbija interesantna hakerima
Globalna statistika ne razliukuje se mnogo od one koja je zabeležena i u regionu, odnosno Srbiji, rekao je za BizSrbija u januaru Rade Furtula, Presales menadžer za Zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.
Furtula je posebno istakao pretnje po industrijske sisteme gde se, osim špijuniranja kakav proizvod imate i kako proizvodite određenu stvar, može daljinski totalno zaustaviti proces proizvodnje.
„Po napadima na industrijske sisteme, Srbija je peta u istočnoj Evropi. Zašto je to tako? Pa, opet, naša geopolitička pozicija, tu smo gde smo, tako da smo interesantni tim državno-sponzorisanim grupama i u ovim industrijskim kategorijama“, napominje Furtula.
Ali to nije ono najgore. Po pretnjama koje dolaze preko elektronske pošte, Srbija je druga u svetu, odmah iza Bosne i Hercegovine, a ispred Južne Afrike.
„Ovo je strašna statistika. AI je dostigao tu mogućnost da piše email-ove koji izgledaju jako verodostojno, i tu sad više ne možete lako da to raspoznate da li je pravi ili maliciozan. Pored toga, imamo veliki problem sa izostankom edukacije kod nas i nedostatkom svesti kod ljudi. Kada im stigne neki odlično napisan email, oni lako ne razmišljaju da li je, možda, stvarno to njima namenjeno, ili je to neki bot koji je generisao u pozadini“, ističe ovaj sajber-bezbednjak.
Zbog toga su, uz tehničku podršku kao neizostavnu bazu, kompanijama potrebne edukacije, pred svega, „upotreba zdravog razuma“, naglašavaju iz Kasperskog.
„Ništa ne klikćemo ako nismo sigurni. Zdrav razum i edukacija“, zaključuje kaže Furtula, i podseća da su posledice lakomislenosti teške.
Prema podacima Kasperskog, trošak oporavka od sajber-napada je 11,5 puta veći od prosečne investicije kompanije ili malog preduzeća u sajber-bezbednost.
