U prvom polugodištu 2026. godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).
Najskuplja kuća prodata je takođe na teritoriji beogradske opštine Savski venac, za 2,1 milion evra, a najskuplje garažno mesto plaćeno je 77.000 evra, i to na teritoriji Starog grada u Beogradu.
Tržište nekretnina u Srbiji u prvom polugodištu vredelo je 4,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 10,1% u odnosu na prvo polugodište 2025. a broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 61.343, odnosno 0,2% više u odnosu na isti period prošle godine.
U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,25%, navodi se u saopštenju.
Kupovina iz kredita zabeležena je u 14,0% ugovora o prometu nepokretnosti što predstavlja porast od jednog procentnog poena u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo ovih sredstava odnosio se na kupovinu stanova a u 33% ugovora o kupoprodaji stanova zabeleženo je kreditno plaćanje, što predstavlja porast od tri procentna poena u odnosu na isti period prošle godine kada je ovih ugovora bilo 30%.
Najveći deo novca na tržištu nekretnina investiran je u stanove i iznosio je 2,5 milijardi evra, što čini 61% ukupno prometovane vrednosti.
Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra ili osam%, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, sedam procenata, za poslovne prostore 212,9 miliona evra ili pet% a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra, odnosno tri procenta.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55%.
Beograd ima i najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora, 68%, poslovnih prostora, 51% i građevinskog zemljišta, 50%.
Vojvodina je prednjačila u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69%, kao i u prometu kuća, 43% i vikendica, 57%.
U prvoj polovini ove godine, građevinsko zemljište, garažni prostori i poslovni prostori beleže rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta.
Vrednost prometovanog građevinskog zemljišta porasla je za 3,2% uz povećanje broja ugovora za 14,9%, garažni prostori beleže rast vrednosti za 16,8% uz porast broja ugovora za 9,6%, dok su kod poslovnih prostora zabeleženi rast broja ugovora od 6,4% i povećanje vrednosti tržišta za 30%.
Stanovi su i pored smanjenja u broju ugovora od 1,9% imali povećanje vrednosti prometa od 11,4%.
Segment kuća je takođe zabeležio smanjenje broja ugovora i to od 2,2%, uz porast vrednosti tržišta od 7,5%.
Za poljoprivredno zemljište zabeleženo je smanjenje broja ugovora za 14,1% uz povećanje vrednosti prometa od 18,8% međugodišnje.
