Zemlje BRIKS-a vode ozbiljne diskusije o uspostavljanju nove rezervne svetske valute koja bi preuzela tu ulogu američkog dolara
Grupacija zemalja BRIKS vodi široku diskusiju o uspostavljanju nove rezervne valute koju bi podržala korpa njihovih valuta, što bi moglo da dovede do dedolarizacije i utiče na ekonomije SAD i sveta, piše u autorskom tekstu za beogradsku "Politiku", Dejan Jovović, ekonomista i naučni savetnik.
Potencijalna valuta BRIKS-a omogućila bi ovim zemljama da potvrde svoju ekonomsku nezavisnost, dok se takmiče s postojećim međunarodnim finansijskim sistemom, gde dominira američki dolar, koji čini oko 90 odsto celokupne trgovine valutama, naveo je Jovović u autorskom tekstu za Politiku.
Donedavno skoro 100 odsto trgovine naftom obavljalo se u američkim dolarima, međutim, 2023. godine jedna petina trgovine naftom navodno je obavljena korišćenjem drugih valuta.
Ukoliko zemlje BRIKS-a (originalno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južne Afrike, a od ove godine i Egipat, Etiopija, Indonezija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati) uspostave novu rezervnu valutu, to bi znatno uticalo na američki dolar, potencijalno bi dovelo do pada potražnje, što bi imalo implikacije na ekonomije SAD i sveta.
Podseća da se na samitu BRIKS-a 2024. ruski predsednik Vladimir Putin pojavio na sceni držeći ono što je izgledalo kao prototip moguće novčanice BRIKS-a.
Međutim, odustao je od prethodnih agresivnih poziva na dedloarizaciju, navodeći da cilj zemalja članica BRIKS-a nije da se udalje od Svift platforme kojom dominira američki dolar, već da spreče "naoružavanje" američkog dolara razvojem alternativnih sistema za korišćenje lokalnih valuta u finansijskim transakcijama između zemalja BRIKS-a i s trgovinskim partnerima, naveo je Jovović.
Zemlje BRIKS-a, kaže, imaju mnoštvo razloga da uspostave novu valutu, uključujući nedavne globalne finansijske izazove i agresivnu spoljnu politiku SAD.
Žele da bolje služe sopstvenim ekonomskim interesima, a istovremeno smanjuju globalnu zavisnost od američkog dolara i evra.
Kako je navedeno, nova valuta mogla bi da ima nekoliko koristi za zemlje BRIKS-a, uključujući efikasnije prekogranične transakcije i povećanu finansijsku inkluziju.
Korišćenjem blokčejn tehnologije, digitalnih valuta i „pametnih ugovora”, valuta bi mogla da transformiše globalni finansijski sistem, smatra Jovović.
Zahvaljujući prekograničnim plaćanjima, mogla bi takođe da promoviše trgovinu i ekonomsku integraciju među zemljama BRIKS-a i šire.
Nova valuta BRIKS-a takođe bi: ojačala ekonomsku integraciju unutar zemalja BRIKS-a; smanjila uticaj SAD na globalnoj sceni; oslabila ugled američkog dolara kao globalne rezervne valute; podstakla druge zemlje da formiraju saveze radi razvoja regionalnih valuta; ublažila rizike povezane s globalnom nestabilnošću usled jednostranih mera i smanjenja zavisnosti od dolara.
mBridge je već tu
Jovović napominje da zemlje BRIKS-a još nemaju svoju specifičnu digitalnu valutu, ali da je platni sistem BRIKS-a zasnovan na blokčejnu u razvoju.
Poznata kao višestrana platna platforma, tzv. BRIKS most, povezivala bi finansijske sisteme zemalja članica za poravnanja u digitalnim valutama centralnih banaka.
Planirani sistem služio bi kao alternativa trenutnoj međunarodnoj prekograničnoj platnoj platformi - Svift, kojom dominira dolar.
Stvaranje nezavisnog platnog sistema BRIKS-a važan je cilj za budućnost, koji bi se zasnivao na najsavremenijim alatima, kao što su digitalne tehnologije i blokčejn.
Glavno je osigurati da je pogodan za vlade, obične ljude i preduzeća, kao i da je isplativ i oslobođen od politike.
Još jedan digitalni sistem prekograničnog plaćanja koji je alternativa dolaru jeste projekat „mBridž”, koji se razvija kroz saradnju između Hongkonške monetarne uprave, Banke Tajlanda, Instituta za digitalne valute Narodne banke Kine i Centralne banke UAE. Saudijska Arabija, takođe, nedavno je odlučila da se pridruži projektu.
Digitalne valute centralne banke kojima se trguje na platformi, bile bi podržane zlatom i lokalnim valutama u zemljama članicama.
Neki finansijski analitičari ukazuju na stvaranje evra 1999, kao dokaz da je valuta BRIKS-a moguća. Međutim, to bi zahtevalo višegodišnje pripreme, osnivanje nove centralne banke i sporazum između zemalja bloka o postepenom ukidanju sopstvenih suverenih valuta. Najverovatnije bi joj bila potrebna i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, da bi bila uspešna na međunarodnom nivou.
Jovović, takođe, navodi da Kina namerava da poveća moć juana na međunarodnom planu. Postoje i velike ekonomske razlike između Kine i drugih zemalja BRIKS-a, što nisu male prepreke koje treba prevazići.
Hoćemo li imati novi "zlatni standard"
Iako je ruski predsednik Putin ranije predložio čvrstu imovinu poput zlata ili nafte, nova valuta BRIKS-a verovatno bi bila podržana korpom valuta bloka. Međutim, ova korpa potencijalno bi mogla da sadrži i zlato.
Poznati ekonomski stručnjak Džim Rikards govorio je o tome kako bi mogla da funkcioniše valuta BRIKS-a podržana zlatom, podseća Jovović.
Rikards je predložio da ako jedinica valute BRIKS-a vredi jednu uncu zlata, a cena zlata poraste na 3.000 dolara po unci, jedinica valute BRIKS-a vredela bi 3.000 američkih dolara, dok bi dolar izgubio vrednost u poređenju s valutom BRIKS-a mereno težinom zlata.
Međutim, važno je napomenuti da on ovo ne vidi kao novi zlatni standard ili kraj američkog dolara ili evra.
Od trećeg kvartala 2024, kombinovane zlatne rezerve centralnih banaka prvobitnih zemalja BRIKS-a plus Egipat (jedina zemlja od pet novih članica koja ima zlatne rezerve centralnih banaka) činile su više od 20 odsto celokupnog zlata koje se drži u svetskim centralnim bankama.
Rusija, Indija i Kina su među prvih 10 po rezervama zlata centralnih banaka. Rusija kontroliše 2.335,8 tona žutog metala, što je čini petom najvećom po rezervama zlata centralnih banaka. Kina sledi na šestom mestu sa 2.264,3 tona zlata, a Indija je na osmom mestu s 853,6 tona.
Zlatne rezerve centralnih banaka Brazila i Južne Afrike mnogo su manje, sa 129,6 i 125,4 tona, respektivno. Zlatne rezerve novog člana BRIKS-a, Egipta, male su i iznose 126,8 tona.
Decenijska dominacija dolara
Decenijama je američki dolar uživao nenadmašnu dominaciju kao vodeća svetska rezervna valuta. Prema podacima Federalnih rezervi SAD, između 1999. i 2019. godine dolar je korišćen u 96 odsto međunarodnog trgovinskog fakturisanja u Americi, 74 odsto u Azijskopacifičkom regionu i 79 odsto u ostatku sveta.
Prema podacima Atlantskog saveta, američki dolar se koristi u približno 88 odsto deviznih transakcija i čini 59 odsto svih deviznih rezervi koje drže centralne banke.
Zbog svog statusa najšire korišćene valute za konverziju i upotrebe kao referentne vrednosti na deviznom tržištu, skoro sve centralne banke širom sveta drže dolare. Pored toga, dolar se koristi za trgovinu naftom.
Iako je udeo dolara smanjen kako su evro i jen stekli popularnost, dolar je i dalje najšire korišćena rezervna valuta, a slede ga evro, jen, funta i juan.
Potencijalni uticaj nove valute BRIKS-a na američki dolar ostaje neizvestan, a stručnjaci raspravljaju o njenoj mogućnosti da ospori dominaciju dolara.
Međutim, ako bi se nova valuta BRIKS-a stabilizovala u odnosu na dolar, to bi moglo da oslabi moć američkih sankcija, što bi dovelo do daljeg pada vrednosti dolara.
Takođe bi moglo da izazove ekonomsku krizu koja bi pogodila američka domaćinstva.