Američka berza već godinama privlači investitore iz celog sveta, a interesovanje za ulaganje u akcije tehnoloških giganata dodatno je poraslo sa razvojem veštačke inteligencije. Iako mnogi smatraju da je ulaganje na Volstritu rezervisano samo za velike investitore, to odavno nije slučaj.
Vladan Pavlović, analitičar kompanije Star Finance, kaže za BizSrbija da i građani Srbije mogu da ulažu u akcije kompanija koje se kotiraju na američkim berzama, ali i na gotovo svim evropskim i azijskim tržištima kapitala.
"Da, građani Srbije mogu da ulažu u američke akcije, kao i u akcije na gotovo svim evropskim tržištima, pa i na azijskim", ističe Pavlović.
Kako izgleda procedura?
Prema njegovim rečima, prvi korak je izbor domaće brokerske kuće koja ima pristup inostranim tržištima.
"Potrebno je potpisati ugovor sa domaćom brokerskom kućom, zatim otvoriti namenski račun u banci za ovakav vid ulaganja i deponovati sredstva. Nakon toga investitor izdaje nalog za kupovinu željene akcije, bilo putem brokerske platforme ili pozivanjem brokera", objašnjava Pavlović.
Spisak licenciranih brokersko-dilerskih društava i banaka koje pružaju brokerske usluge najbolje je pronaći na sajtu Beogradske berze. Pre izbora brokera potrebno je proveriti da li nudi pristup američkom i drugim inostranim tržištima kapitala jer se ne bave sve brokerske kuće ulaganjem u strane berze i na stranim tržištima.
Šta kada ulažu kompanije?
Kada se radi o iznosu ulaganja ne postoji minimalni zakonski iznos ulaganja, ali stručnjaci ističu da zbog brokerskih provizija veoma male investicije često nisu isplative, pa je preporučljivo raspitati se o troškovima pre otvaranja računa. Tako, na primer, brokeri uglavnom imaju minimalne provizije po nalogu, od 10 do 20 evra, pa vrlo male investicije nisu isplative. S druge strane, kod skupljih akcija (npr. neke američke tehnološke kompanije) potrebno je imati dovoljno novca za cenu jedne akcije.
Inače, mogućnost ulaganja nije rezervisana samo za građane. Na stranim berzama mogu da investiraju i domaće kompanije, uz odgovarajuću dokumentaciju i otvaranje računa kod brokera i banke, pri čemu se na njih primenjuju računovodstvena i poreska pravila koja važe za pravna lica.
To znači da moraju evidentirati kupljene akcije u poslovnim knjigama kao finansijsku imovinu, a u slučaju ostvarenog kapitalnog dobitka taj prihod ulazi u oporezivu dobit preduzeća i oporezuje se kroz porez na dobit pravnih lica.
Koji sektori su najzanimljiviji investitorima?
Pavlović ističe da su očekivanja na američkom tržištu trenutno u velikoj meri usmerena ka narednim potezima američkih Federalnih rezervi (FED).
"Kriza sa Iranom izazvala je inflacioni šok i sada se više ne postavlja pitanje da li će FED sniziti kamatne stope, već da li će ih povećati ili zadržati na sadašnjem nivou. Upravo od toga zavise kretanja berzanskih indeksa i raspodela kapitala po sektorima. Sukob jeste završen, ali talas inflacije nije", kaže on.
Dodaje da su poslednjih meseci apsolutni lideri kompanije povezane sa razvojem veštačke inteligencije, pre svega proizvođači hardvera.
"Dominiraju proizvođači čipova, odnosno AI hardver - procesori, grafički procesori, memorija i serverska infrastruktura. Istovremeno, veoma dobro stoji i energetski sektor zbog sve veće potražnje za električnom energijom koju generiše razvoj AI tehnologija. S druge strane, softverske kompanije nalaze se pod pritiskom upravo zbog promena koje donosi veštačka inteligencija. Neutralni su sektori poput farmacije, telekomunikacija, REIT fondova i kompanija iz oblasti široke potrošnje, iako unutar svakog od njih postoje firme koje ostvaruju bolje ili lošije rezultate ili imaju atraktivnu dividendnu politiku", navodi Pavlović.
Tržište ignoriše geopolitičke rizike
Iako ratovi na Bliskom istoku još nisu u potpunosti okončani, Ormuski moreuz nije u potpunosti otvoren, a cene nafte i inflacija i dalje osciliraju, najveće svetske investicione banke ostaju optimistične kada je reč o američkom tržištu akcija.
Sitigrupa je povećala ciljanu vrednost indeksa S&P 500 do kraja godine na 8.100 poena, uz očekivanje rasta zarada kompanija koje čine ovaj indeks tokom naredne dve godine. Sličan optimizam pokazuje i Goldman Saks, koji takođe očekuje nastavak rasta korporativnih profita.
Glavni broker brokerske kuće "Tesla Capital" Mihajlo Mulajić smatra da odgovor na pitanje da li je sada pravi trenutak za ulaganje zavisi pre svega od investicionog horizonta.
"Ako investitor ulaže na pet, deset ili više godina, odgovor je uglavnom da. Mnogo je važnije postepeno ulagati nego čekati savršen trenutak za ulazak na tržište, koji je gotovo nemoguće pogoditi", kaže Mulajić.
On ističe da je optimizam investitora i dalje zasnovan na dugoročnom AI investicionom ciklusu, ali upozorava da tržište sve manje vrednuje sama obećanja, a sve više konkretan rast prihoda i profita kompanija koje ulažu u razvoj veštačke inteligencije.
Od početka godine indeks S&P 500 već je porastao oko osam procenata uprkos inflatornim pritiscima, neizvesnosti oko kamatnih stopa i geopolitičkim tenzijama. Prema njegovim rečima, to pokazuje da investitori trenutno mnogo više gledaju budući rast zarada nego kratkoročne rizike.
Ipak, upozorava da i dalje postoje značajni rizici, među kojima izdvaja moguće usporavanje investicija u veštačku inteligenciju, slabiji rast korporativnih profita od očekivanog i visoke valuacije tehnoloških kompanija.
Iako ne postoje zvanični podaci o broju građana Srbije koji ulažu na stranim berzama, domaći brokeri procenjuju da ih danas ima nekoliko hiljada, a interesovanje je poslednjih godina najviše poraslo upravo za američko tržište kapitala.
