Manjak radne snage postaje jedan od sve većih izazova za srpsku privredu, a problem više nije ograničen na pojedine sektore. Od građevine i proizvodnje, preko ugostiteljstva i zanata, do poljoprivrede, poslodavci sve teže pronalaze ljude koji su spremni i kvalifikovani da rade određene poslove. Zbog toga se Srbija sve više oslanja na radnike iz inostranstva.
Na problem je nedavno ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tokom obilaska jugoistoka zemlje rekao da je gotovo svuda primetio manjak zaposlenih. U porodičnoj vinariji Bora u selu Lepojevac kod Rekovca domaćini su mu rekli da imaju problem da pronađu sezonske radnike za berbu šljiva i grožđa.
"Svuda je problem, sve manje radnika, sve više ćemo morati da uvozimo radnika, i sve više dozvola radnih moramo da izdajemo", rekao je Vučić.
Ono što je nekada bio problem pojedinačnih poslodavaca sada sve više postaje strukturni problem tržišta rada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je tokom 2025. godine imala 2,87 miliona zaposlenih, što je oko 28.000 manje nego godinu ranije. Istovremeno, broj stanovnika starosti od 15 do 64 godine smanjen je za više od 41.000.
Drugim rečima, čak i kada ekonomija ne raste dovoljno brzo da bi stvarala veliki broj novih radnih mesta, ponuda radne snage se smanjuje.
Sve teže do zanatlija
To se vidi i kroz podatke o zapošljavanju. Infostud je za 2025. registrovao 62.632 oglasa za posao, oko 15 procenata manje nego godinu ranije. Međutim, manji broj oglasa ne znači da je nestao problem manjka radnika. Naprotiv, poslodavci i dalje teško pronalaze određene profile, posebno u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima.
Zidari su, prema podacima Infostuda, tokom 2025. mogli da računaju na prosečno ponuđenu zaradu od oko 226.500 dinara, mehaničari oko 220.800 dinara, autolimari oko 146.000, a automehaničari oko 130.000 dinara. Među deficitarnim zanimanjima bili su i frizeri, limari, kozmetičari i pekari.
Problem se zato ne može objasniti samo tvrdnjom da ljudi "neće da rade". Tržište rada se promenilo. Deo domaće radne snage otišao je u inostranstvo, deo stanovništva stari, dok se istovremeno menjaju očekivanja zaposlenih u pogledu zarade, radnog vremena i uslova rada.
Strani radnici su zbog toga već postali deo domaćeg tržišta rada. Infostudovo istraživanje pokazalo je da je 23 procenta anketiranih poslodavaca već angažovalo radnike iz inostranstva, dok je još 55 procenata reklo da to planira u budućnosti. Poseban nedostatak zaposlenih zabeležen je u građevinarstvu, ugostiteljstvu, metalskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji.
Naglo raste broj radnih dozvola
Stranci se, međutim, ne angažuju samo na fizički zahtevnim poslovima. U Srbiji rade kao građevinski radnici, varioci, vozači, radnici u proizvodnji i logistici, kuvari i dostavljači, ali i u pojedinim stručnim i IT zanimanjima.
Broj izdatih dozvola poslednjih godina naglo je rastao, ali je kod ovih podataka važno biti oprezan. Različite institucije i mediji koriste različite kategorije, pa broj izdatih radnih dozvola nije isto što i broj stranaca koji u datom trenutku rade u Srbiji. Bloomberg Adria je, na primer, navela da je preko Portala za strance do kraja novembra 2024. izdato 34.146 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad, uz dodatne dozvole koje je izdavala NSZ.
Država je u međuvremenu počela da govori i o još većim potrebama. Tokom 2025. u javnosti se pojavila informacija da bi Srbija mogla da odobri do 100.000 radnih dozvola, što je izazvalo i rasprave o tome da li je takav obim uvoza radne snage potreban domaćoj privredi.
Međutim, uz povećanje broja stranih radnika otvara se i pitanje njihovih prava i kontrole uslova rada. Inspektorat za rad je tokom 2025. u kontrolama zatekao 2.131 stranog državljanina na radu. Kod 305 je utvrđeno da su radili bez ugovora, dok 249 nije imalo jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad.
Posebno osetljiva poljoprivreda
Za privredu je, dakle, pitanje stranih radnika mnogo više od demografije ili migracija. Ako domaćih zaposlenih nema dovoljno, bez radne snage mogu da ostanu gradilišta, fabrike, restorani, poljoprivredna gazdinstva i drugi biznisi. Sa druge strane, masovno angažovanje stranaca ne bi trebalo da bude zamena za ulaganje u produktivnost, bolje uslove rada, obrazovanje i zadržavanje domaće radne snage.
Posebno je osetljiva poljoprivreda, gde je posao često sezonski i gde se potreba za radnicima pojavljuje u kratkom periodu. Ako proizvođač ima rod, ali nema ko da ga obere, ekonomska šteta nije samo problem jednog gazdinstva - deo proizvodnje može ostati neiskorišćen, a prihod i ponuda domaće hrane mogu biti smanjeni.
Čini se da Srbija ulazi u fazu u kojoj joj za održavanje postojećeg nivoa proizvodnje više nije dovoljan samo rast investicija i otvaranje fabrika. Potrebni su joj i ljudi koji će u tim fabrikama, na gradilištima, u restoranima, zanatima i na njivama raditi.
A ako ih nema dovoljno među domaćim stanovništvom, deo tog nedostatka privreda će sve više morati da popunjava uvozom radne snage.
