Dualno obrazovanje u Srbiji poslednjih godina sve više dobija na značaju, ali i dalje postoje brojne predrasude o tome kome je ovaj model namenjen i kakvu korist donosi. Dok ga jedni posmatraju kao način da privreda dođe do radne snage, drugi ga vide kao priliku da mladi još tokom školovanja steknu iskustvo koje će im olakšati prve profesionalne korake.
Filip Simović, predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije M&M Militzer & Münch Serbia, smatra da je takva podela pogrešna, jer su interesi privrede i mladih u ovom slučaju neraskidivo povezani.
"Dualno obrazovanje nije samo model stručne prakse. To je način da mladi mnogo ranije razumeju kako funkcionišu savremeni poslovni sistemi i industrije koje danas nose ekonomiju. Upravo će sposobnost razumevanja realnih sistema biti jedna od najvažnijih prednosti u godinama koje dolaze", kaže Simović.
Prema njegovim rečima, iskustvo Nemačke pokazuje da se konkurentnost jedne zemlje ne gradi samo investicijama u infrastrukturu ili kapital, već pre svega sistemskim razvojem ljudi. Zato smatra da dualno obrazovanje treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u buduće generacije, ali i u stabilnost celokupne ekonomije.
U razgovoru za portal BizSrbija, Simović govori o tome zašto dualno obrazovanje nije isto što i praktična nastava, kako izgleda kvalitetan model saradnje škola i kompanija, zašto su mentori ključ uspeha, šta Srbija može da nauči iz nemačkog iskustva i zbog čega će kvalitet kadrova postajati važniji od svih drugih konkurentskih prednosti.
Mnogi i dalje imaju predrasude prema dualnom obrazovanju. Šta ljudi najčešće pogrešno razumeju?
Najveća zabluda je što se dualno obrazovanje i dalje posmatra kroz prizmu nekadašnjih modela, kao da je njegova svrha da kompanijama obezbedi jeftinu radnu snagu ili da mlade prerano usmeri ka jednom zanimanju. Danas tržište rada izgleda potpuno drugačije. Tehnologije, poslovi i kompetencije menjaju se brže nego ikada. Zbog toga obrazovanje više ne može da bude odvojeno od realnog poslovnog okruženja. Znanje bez razumevanja načina na koji funkcionišu savremeni poslovni sistemi vrlo brzo postaje nedovoljno.
Dualno obrazovanje zato nije samo stručna praksa. Ono mladima omogućava da mnogo ranije razumeju procese, odgovornost i funkcionisanje industrije, a upravo će to biti jedna od ključnih prednosti u budućnosti.
Po čemu se kvalitetan dualni model razlikuje od obične praktične nastave?
Razlika nije u tome da li učenik dolazi u kompaniju, već šta tamo zaista radi i koliko razume procese koji stoje iza svakodnevnog poslovanja. U ozbiljnim kompanijama učenik nije posmatrač. On upoznaje timove, komunikaciju, tehnologiju, način donošenja odluka i odgovornost koju svaki posao nosi. Danas više nije dovoljno znati kako se nešto radi. Mnogo je važnije razumeti zašto se radi baš na taj način i kako je svaki segment povezan sa celinom. Ljudi koji razumeju sisteme najbrže postaju nosioci razvoja.
Nemačka decenijama važi za primer uspešnog dualnog obrazovanja. Zašto je taj model opstao toliko dugo?
Nemačka privreda je veoma rano shvatila da razvoj kadrova nije trošak, već jedna od najvažnijih investicija. Najuspešnije ekonomije ne čekaju da im tržište rada isporuči gotove stručnjake. One aktivno učestvuju u njihovom razvoju.
Konkurentnost se ne gradi preko noći. Najstabilnije ekonomije decenijama ulažu u ljude. Države koje danas ne investiraju u razvoj kompetencija sutra će praktično uvoziti konkurentnost.
Da li dualno obrazovanje više koristi privredi ili mladima?
Pogrešno je razdvajati ta dva interesa. Bez kvalitetnih ljudi nema snažne privrede, ali ni mladi ne mogu da grade uspešne karijere bez kompanija koje su spremne da ulažu u njihov razvoj. Kada mladi dobiju znanje, iskustvo i sigurnost, a kompanije ljude koji razumeju procese i mogu brzo profesionalno da napreduju, tada sistem ostvaruje svoj puni smisao.
Kako se obezbeđuje da učenici tokom školovanja zaista uče, a ne da samo obavljaju posao?
To zavisi od načina na koji je program organizovan. Ako učenik mesecima ponavlja jednu operaciju bez razumevanja šire slike, onda govorimo o loše postavljenom modelu. Na praksi u kompaniji M&M Militzer & Münch Serbia učenici prolaze kroz čitav logistički proces - od prijema zahteva i dokumentacije, preko rada u magacinu i špediciji, do organizacije transporta i komunikacije između različitih sektora. Poenta nije da nauče jedan zadatak, već da razumeju kako funkcioniše čitav sistem. Upravo ta razlika kasnije odvaja izvršioce od ljudi koji mogu da preuzmu odgovornost i razvijaju poslovanje.
Koliko su mentori važni za uspeh dualnog obrazovanja?
Verovatno su najvažniji deo čitavog Sistema. Profesionalni razvoj ne zavisi samo od procedura i tehnologije. Dobar mentor ne prenosi samo znanje. On prenosi način razmišljanja, odnos prema odgovornosti, komunikaciji i kvalitetu rada. Mladi vrlo brzo prepoznaju da li neko zaista radi na njihovom razvoju ili ih samo formalno vodi kroz proces. Upravo zbog toga kvalitet mentora često određuje kvalitet budućih profesionalaca.
Šta je najvažnije da učenik stekne tokom boravka u kompaniji?
Najvažnije je da oseti da je deo stvarnog poslovnog sistema. Kada mladi imaju prostor da postavljaju pitanja, razumeju širu sliku i vide kako njihov posao utiče na celinu, potpuno drugačije doživljavaju radno okruženje. Tada praksa prestaje da bude formalna obaveza i postaje iskustvo koje oblikuje buduću karijeru.
Kako se u Nemačkoj meri uspešnost dualnog obrazovanja?
Rezultati se prate veoma konkretno - kroz zapošljivost mladih, razvoj njihovih kompetencija, brzinu uključivanja na tržište rada i zadovoljstvo kompanija. Ipak, možda je najbolji pokazatelj uspeha činjenica da kompanije decenijama ostaju u sistemu i nastavljaju da ulažu u nove generacije. U biznisu retko ko dugoročno investira u nešto što ne daje rezultate. Zato je nemački model i dalje jedan od najuspešnijih primera kako se sistemskim ulaganjem u ljude gradi stabilna i konkurentna ekonomija.
Koji pokazatelji najbolje govore da sistem daje rezultate?
Uspešnost dualnog obrazovanja ne meri se samo brojem zaposlenih nakon završetka školovanja. Mnogo je važnije koliko brzo mladi postaju samostalni u poslu, koliko ostaju u svojoj struci, koliko napreduju i da li su kompanije spremne da nastave da ulažu u nove generacije. Dobro postavljen sistem ne stvara samo zaposlene ljude, već profesionalce koji mogu da se razvijaju zajedno sa industrijom i prate njene promene.
Koliko je važno pratiti šta se sa učenicima dešava nakon završetka školovanja?
Veoma je važno, jer se pravi kvalitet obrazovnog sistema ne meri poslednjim danom škole, već onim što dolazi posle. Dualno obrazovanje ispunjava svoju svrhu tek kada mladim ljudima dugoročno otvori mogućnost za profesionalni razvoj. Cilj nije samo prvo zaposlenje, već sposobnost da čovek napreduje i prilagođava se promenama koje tržište rada donosi tokom čitave karijere.
Gde vidite najveći napredak Srbije kada je reč o dualnom obrazovanju?
Najveća promena dogodila se u načinu na koji kompanije danas posmatraju ovaj model. Pre nekoliko godina dualno obrazovanje se često doživljavalo kao eksperiment. Danas sve više kompanija razume da razvoj kadrova postaje pitanje konkurentnosti. Ozbiljne ekonomije se više ne nadmeću samo kapitalom ili infrastrukturom. Podjednako je važno koliko brzo razvijate kompetencije ljudi. Kompanije i lideri više ne postavljaju pitanje da li treba da učestvuju u obrazovanju mladih, već kako da što pre izgrade kvalitetan sistem. To je važan pokazatelj sazrevanja poslovnog okruženja u Srbiji.
Koje primere dobre prakse iz Srbije biste izdvojili?
Srbija već ima kompanije koje svojim programima dualnog obrazovanja mogu da stanu rame uz rame sa evropskim standardima. To su, na primer, kompanije ZF u Pančevu i MTU u Novoj Pazovi, koje su razvile savremene centre za obuku učenika i povezale obrazovanje sa najmodernijim industrijskim tehnologijama. To su primeri kompanija koje ne čekaju da im tržište rada obezbedi kadrove, već ih same sistemski razvijaju.
M&M Militzer & Münch Serbia je u programu dualnog obrazovanja od 2020. godine i kroz naš sistem je već prošlo nekoliko generacija učenika. U saradnji sa Saobraćajno-tehničkom školom u Zemunu omogućili smo im da prođu kompletan logistički lanac - od rada sa dokumentacijom i magacinskih procesa do organizacije međunarodnog transporta.
Praktična iskustva su ono što pravi najveću razliku. Nije poenta da učenici nauče da popune dokument. Važno je da razumeju kako jedna greška na početku procesa može da izazove kašnjenje transporta ili poremeti čitav lanac snabdevanja. Takvo iskustvo mladim ljudima daje poslovnu zrelost koju je teško steći samo kroz učionicu.
Gde Srbija ima najviše prostora za unapređenje?
Najveći izazov jeste brzina prilagođavanja obrazovnog sistema promenama koje se dešavaju u privredi. Industrija prolazi kroz automatizaciju, veštačku inteligenciju, digitalizaciju i potpuno nove poslovne modele mnogo brže nego što obrazovni sistem uspeva da reaguje. Zbog toga će tržište rada budućnosti tražiti mnogo više od teorijskog znanja. Biće potrebni ljudi koji razumeju tehnologiju, umeju da rade u složenim sistemima i brzo se prilagođavaju promenama. Najveći rizik neće biti nedostatak tehnologije, već nedostatak ljudi koji znaju da je koriste.
Šta Srbija može da preuzme iz nemačkog iskustva?
Pre svega kontinuitet i dugoročnost. Nemački model nije nastao kroz kratkoročne projekte, već kroz decenije sistemskog rada države, obrazovnih institucija i privrede. Razvoj kadrova tamo se posmatra kao strateško pitanje. Upravo ta stabilnost jedna je od najvećih vrednosti sistema, jer se ozbiljne ekonomije grade dugoročnim ulaganjem u ljude i institucije.
Šta dualno obrazovanje traži od kompanije, osim prostora za praksu?
Mnogo više od toga, traži posvećenost, kvalitetne mentore, vreme, organizaciju i spremnost da investirate u mlade ljude… Dualno obrazovanje nije administrativna obaveza niti marketinški projekat. To je odluka kompanije da aktivno učestvuje u stvaranju budućeg tržišta rada. Upravo kompanije koje danas ulažu u razvoj ljudi najčešće postaju nosioci dugoročnog razvoja svojih industrija.
Koliko kompanije zapravo ulažu u razvoj učenika?
Mnogo više nego što javnost često vidi. Ozbiljan dualni model podrazumeva angažovanje zaposlenih, kontinuiranu obuku mentora, prilagođavanje internih procesa i svakodnevni rad sa učenicima. Kompanije koje razmišljaju dugoročno znaju da je razvoj ljudi jedna od retkih investicija čija vrednost vremenom raste. Tehnologija može brzo da zastari, ali kvalitetni ljudi mnogo teže.
Zašto ozbiljne kompanije dugoročno ostaju u ovom modelu?
Zato što razumeju kako će izgledati tržište rada u budućnosti. Kompetencije koje će biti potrebne za pet ili deset godina ne nastaju same od sebe. Najuspešnije kompanije danas ne ulažu samo u novu tehnologiju, već razvijaju ljude koji će umeti da rade sa njom. Upravo zato dualno obrazovanje postaje jedan od ključnih faktora razvoja. Najbolje kompanije ne grade samo uspešne biznise, već i ljude koji će nositi narednu fazu razvoja industrije. One koje danas ne ulažu u razvoj kadrova, sutra će imati problem da nastave da rastu.
Da li dualno obrazovanje zatvara ili otvara mogućnosti za dalje školovanje?
Naprotiv, ono ih otvara, a važno je da to razumeju i roditelji. Savremene karijere odavno više nisu linearne i ne završavaju se sticanjem jedne diplome. Danas se profesionalni razvoj gradi kroz kombinaciju iskustva, formalnog obrazovanja i kontinuiranog usavršavanja. Praktično iskustvo često predstavlja dodatnu prednost za dalje školovanje, jer je sposobnost učenja postala važnija od rigidnih karijernih modela.
Može li učenik iz dualnog sistema kasnije da upiše fakultet i nastavi obrazovanje?
"Naravno, upravo će sposobnost stalnog učenja biti jedna od najvažnijih kompetencija budućnosti. Najuspešniji profesionalci neće biti oni koji su jednom stekli diplomu i na tome stali, već ljudi koji umeju da uče, prilagođavaju se i razvijaju tokom cele karijere. U ekonomiji koja se brzo menja, celoživotno učenje postaje deo profesionalne sigurnosti.
Koliko dualno obrazovanje ubrzava ulazak mladih na tržište rada?
Jedna od najvećih prednosti ovog modela jeste upravo lakši prelazak iz školskog u poslovno okruženje. Jedan od najvećih izazova mladih nije samo da pronađu posao, već da se snađu u realnom sistemu rada. Dualno obrazovanje taj prelaz čini mnogo prirodnijim. Mladi tako mnogo ranije stiču radne navike, sigurnost i razumevanje poslovnog okruženja, što im kasnije omogućava brži profesionalni razvoj.
Kako dualno obrazovanje utiče na konkurentnost jedne države?
Direktno. Konkurentnost više ne zavisi isključivo od poreskih olakšica, geografskog položaja ili cene rada. Presudan postaje kvalitet ljudi i sposobnost jedne ekonomije da razvija kompetencije koje moderna industrija traži. Obrazovanje više nije samo društvena tema, već pitanje ekonomske bezbednosti i dugoročne konkurentnosti države. Kvalitet kadrova postaje svojevrsna strateška infrastruktura svake moderne ekonomije.
Koliko je kvalitet kadrova danas važan investitorima?
U brojnim industrijama kvalitet ljudi ima čak veću težinu od poreskih podsticaja. Kapital može relativno brzo da promeni geografiju, ali kvalitetni ljudi i znanje mnogo teže. Zato investitori pažljivo procenjuju da li određena zemlja može dugoročno da razvija stručne kadrove. To sve više utiče na odluke o novim investicijama.
Koliko kvalitet radne snage utiče na odluku kompanije da investira?
Presudno, posebno u tehnološki zahtevnim industrijama. Možete imati dobru infrastrukturu i podsticaje, ali bez kvalifikovanih ljudi nema održivog razvoja. Zbog toga zemlje koje ulažu u obrazovanje zapravo ulažu u svoju buduću ekonomsku poziciju. Moderna industrija danas mnogo više zavisi od kvaliteta kompetencija nego od same fizičke infrastrukture.
Kako će dualno obrazovanje izgledati za 10 godina?
Granice između industrija sve više će se brisati. Logistika će biti povezana sa veštačkom inteligencijom, proizvodnja sa digitalnim platformama, energetika sa automatizacijom, a analiza podataka postaće sastavni deo gotovo svih sektora. U takvom okruženju praktične kompetencije i razumevanje složenih sistema biće važniji nego ikada. Najvrednija kompetencija budućnosti biće sposobnost prilagođavanja. Karijere neće graditi oni koji znaju najviše, već oni koji najbrže uče.
Koje profesije će najviše zavisiti od ovakvog modela obrazovanja?
Pre svega one koje povezuju tehnologiju i operativne procese. Logistika, upravljanje lancima snabdevanja, mehatronika, automatizacija, energetika, industrijska proizvodnja, sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji i održavanje složenih sistema biće među oblastima koje će nositi industrijski razvoj naredne decenije. Upravo u tim sektorima brz razvoj kompetencija postaće jedna od ključnih konkurentskih prednosti.
Šta biste poručili roditeljima koji i dalje imaju rezervu prema dualnom obrazovanju?
Razumem njihovu zabrinutost, ali tržište rada se promenilo mnogo brže nego što se promenio način na koji razmišljamo o obrazovanju. Najveću prednost danas imaju mladi koji rano steknu samopouzdanje, praktično iskustvo i razumevanje kako funkcionišu realni poslovni sistemi. Kvalitetno dualno obrazovanje ne ograničava mogućnosti mladih, već ih proširuje. Ono im mnogo ranije daje osećaj pravca, razvija kompetencije i pruža sigurnost da mogu da nastave školovanje, upišu fakultet, usavršavaju se ili se kasnije opredele za potpuno nove oblasti.
Upravo će sposobnost prilagođavanja biti jedna od najvažnijih vrednosti na tržištu rada budućnosti. Najveća nesigurnost za mlade danas nije promena profesije, već to da mogu ostati bez sposobnosti da uče i da se prilagođavaju i razvijaju. Upravo će ta sposobnost biti najvažnija valuta budućnosti.
