Pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji garantovano je Ustavom Republike Srbije, koji u članu 51. garantuje pravo na obaveštenost. Stavom 2 pomenutog člana Ustava, obuhvaćeno je pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Gost portala BizSrbija je Mirela Zozi Jeković, šef Odseka za izveštavanje u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja.
BizSrbija: Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, zakonom je ustanovljen Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz oktobra 2008. godine, po dobijanju novih nadležnosti, preimenovan je u Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Šta su informacije od javnog značaja?
Zozi Jeković: Informacija od javnog značaja je ona kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili neko drugo lice, takođe nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, kao ni datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije. Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ javne vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Takođe, svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom i to tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Potrebno je da informacija bude opredmećena, a to znači da je sadržana u nekakvom dokumentu, bez obzira na vrstu nosača informacije. Na primer, ukoliko još uvek ne postoji dokument sa izmenama zakona, već je to radna verzija, prednacrt, nacrt i sl., organ vlasti je i tada u obavezi da tražioca o tome obavesti po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
BizSrbija: Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?
Zozi Jeković: Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna. To znači da tražilac nije u obavezi da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ javne vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva. Zakon predviđa slučajeve kada organ vlasti može tražiocu uskratiti pristup informacijama ako bi time ugrozio život, zdravlje, ličnu bezbednost, pravosuđe, odbranu zemlje, nacionalnu i javnu bezbednost, ekonomsku dobrobit zemlje, tajnu, intelektualnu i industrijsku svojinu, umetnička, kulturna i prirodna dobra i životnu sredinu (čl.9). Takođe, organ vlasti može tražiocu ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim u Zakonom propisanim situacijama, koje su definisane članom 14. Zakona.
BizSrbija: Kome se sve može uputiti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tj. od koga se mogu tražiti informacije od javnog značaja?
Zozi Jeković: Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja se može uputiti bilo kom organu javne vlasti u Republici Srbiji. Pojam organa javne vlasti je definisan u članu 3. Zakona, a poslednjim izmenama i dopunama Zakona, krug organa javne vlasti je značajno proširen (npr. javni beležnici i javni izvršitelji, privredna društva osnovana od strane javnih preduzeća, pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda iz javnih izvora, itd.) i prepoznaje 10 kategorija organa javne vlasti.
BizSrbija: Ko može biti tražilac informacije?
Zozi Jeković: Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično. Ovo je propisano čl. 6 Zakona, koji govori o zabrani diskriminacije. Isto tako, organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Ovo je propisano čl. 7. Zakona koji govori o zabrani diskriminacije novinara i javnih glasila.
BizSrbija: Da li zahtev za pristup informacijama mora biti upućen organu javne vlasti na posebnom formularu?
Zozi Jeković: Tražilac informacija nije dužan da zahtev podnese putem posebnog formulara, jer Zakonom i nije propisana obaveza postojanja formulara. Međutim, organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali to ne znači da neće razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Obrazac se može objaviti na internet prezentaciji organa vlasti i time olakšati građanima i drugim tražiocima informacija da ostvare svoje pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
BizSrbija: Da li zahtev za pristup informacijama mora da sadrži neke obavezne elemente?
Zozi Jeković: Ako zahtev ne sadrži sve neophodne podatke, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da u roku od osam dana od dana prijema zahteva, zatraži od tražioca da uredi odnosno dopuni zahtev i da pouči tražioca kako da nedostatke otkloni. Ukoliko tražilac ne otkloni nedostatke u roku koji je određen, organ vlasti donosi rešenje o odbacivanju zahteva kao neurednog.
U skladu sa čl. 15. Zakona tražilac informacije podnosi zahtev organu vlasti kojim zahteva dostavljanje informacija od javnog značaja koje su nastale u radu i vezi sa radom organa vlasti. Zahtev mora da sadrži: naziv organa vlasti, ime, prezime, odnosno naziv i adresu tražioca, kao i kratak i precizan opis informacije koja se traži.
BizSrbija: Šta ako je tražena informacija javno dostupna, tj. već je negde objavljena?
Zozi Jeković: Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i javno dostupna, u skladu sa čl. 10. Zakona. Potrebno je da organ vlasti u odgovoru na zahtev označi nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato. Organ vlasti treba da uputi tražioca na tačan naziv dokumenta koji je, recimo, objavljen na internet prezentaciji organa vlasti, sa tačnim navođenjem naziva dokumenta, odnosno naslova u dokumentu, da bi tražilac na jednostavan način mogao da ostvari svoje pravo na pristup informacijama od javnog značaja. Izmenama i dopunama Zakona iz 2021. godine, organima vlasti je omogućeno da kroz ispunjavanje zakonske obaveze objavljivanja informatora o svom radu, u okviru Jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu objave što više informacija o radu organa javne vlasti.
BizSrbija: Kome se može izjaviti žalba u slučaju kada organ vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama, odnosno ako ne postupi u celosti po zahtevu ili odbije da postupi po zahtevu?
Zozi Jeković: Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. Poverenik štiti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i u slučaju da organ vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama, tražilac se može obratiti žalbom Povereniku. Pravo na žalbu regulisano je čl. 22. Zakona. Protiv rešenja Narodne skupštine, Predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda, Ustavnog suda, Narodne banke Srbije i Vrhovnog javnog tužilaštva ne može se izjaviti žalba Povereniku. Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.
BizSrbija: Šta kada organ vlasti u potpunosti ignoriše zahtev za pristup informacijama (ćutanje uprave)?
Zozi Jeković: Kada povodom izjavljene žalbe Povereniku zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama (tzv. ćutanje uprave) Poverenik utvrdi da je žalba osnovana, on će rešenjem naložiti organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu. U slučaju donošenja ovakvog rešenja Poverenik će, u skladu sa zakonom koji reguliše prekršajni postupak, izdati prekršajni nalog zbog prekršaja iz čl. 47. Zakona, i novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno lice, odnosno rukovodioca organa.
BizSrbija: Koji je rok da Poverenik donese odluku po žalbi?
Zozi Jeković: Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, dok u roku od 30 dana donosi odluku po žalbi, ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se, na osnovu podataka koji su navedeni u zahtevu, može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva. Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna. Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor.
BizSrbija: Na koga se odnosi obaveza objavljivanja informatora o radu?
Zozi Jeković: Članom 39. Zakona propisana je obaveza organa javne vlasti da izrađuje informator o svom radu. Ova obaveza odnosi se na kategorije organa vlasti koji spadaju u prvih sedam tačaka stava 1. čl. 3 Zakona. Veliki broj ovih organa je i ranije imao tu obavezu, ali za mnoge je ovo potpuno nova obaveza, kao što su lokalna javna preduzeća, privredna društva i pravna lica.
Zakon i Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti kažu da se informator objavljuje putem Jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik. U skladu sa tim, Poverenik je izradio jedinstvenu platformu informatora o radu kojoj se pristupa putem sajta Poverenika www.poverenik.rs. Informator se izrađuje i objavljuje u okviru informacionog sistema koji je strukturiran na način da se uneti sadržaj može automatski prevesti u mašinski čitljive podatke. Uputstvo je propisalo sadržinu informatora, počev od osnovnih podataka o organu i informatoru (naziv organa, ime i prezime rukovodioca organa, adresa, kontakt telefon, majl adresa, radno vreme i informacija o pristupačnosti osobama sa invaliditetom objekata koje koristi organ itd.), preko organizacione strukture, spiska propisa koje organ vlasti primenjuje u svom radu, usluga koje pruža, finansijskim podacima (budžet, plate itd.), javnim nabavkama, sredstvima rada itd. Više o samom postupku objavljivanja informatora, kao i o registraciji na Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu može se videti u video-uputstvu koje se može pronaći na internet prezentaciji Poverenika ili putem linka www.poverenik.rs/sr/видео-упутство-за-објављивање-информатора-о-раду.html .
BizSrbija: Da li organ vlasti, nakon što objavi informator o radu, treba da ažurira podatke u istom?
Zozi Jeković: Organ javne vlasti je dužan da redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i da najkasnije 30 dana od dana nastanka promene, ažurira informator o radu.
BizSrbija: Da li je predviđena prekršajna odgovnost ako organ vlasti propusti da objavi i ažurira informator o svom radu?
Zozi Jeković: Da, u slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o svom radu, Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj.
BizSrbija: Ko sve ima obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja Povereniku?
Zozi Jeković: Zakonom je predviđeno da organ vlasti, do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona. Za razliku od obaveze objavljivanja informatora o radu, koja se odnosi samo na prvih sedam kategorija organa vlasti iz člana 3. Zakona, obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja Povereniku imaju svi organi javne vlasti, dakle, svih 10 kategorija organa javne vlasti. Propisan je obrazac za dostavljanje godišnjeg izveštaja organa javne vlasti Povereniku. Izveštaji se podnose putem Portala za dostavljanje godišnjih izveštaja organa vlasti, koji se nalazi na internet prezentaciji Poverenika https://izvestaji.poverenik.rs/.
BizSrbija: Koji podaci se dostavljaju u izveštaju Povereniku?
Zozi Jeković: U izveštaj se upisuju podaci o broju podnetih zahteva i načinu postupanja, kao i broj izjavljenih žalbi zbog odbacivanja/odbijanja zahteva ili nepostupanja po zahtevu. Takođe, prikazuju se podaci o ukupnom iznosu naplaćenih nužnih troškova za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, merama preduzetim u vezi sa obavezom izrade informatora o radu, održavanjem nosača informacija, kao i obukom zaposlenih u smislu ovog Zakona. Prikazuju se i podaci o broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o zdravlju stanovništva ili zaštiti životne sredine, o raspolaganju javnim sredstvima. Podaci se iskazuju brojčano, a nakon provere unetih podataka i odabira opcije „Zaključaj i podnesi izveštaj“, izveštaj je dostavljen Povereniku.
Seminar Mirele Zozi Jeković organizuje Centar za edukaciju Privredne komore Srbije
