Radno pravo reguliše odnose između zaposlenih i poslodavaca. Zaključivanjem ugovora o radu definišu se obaveze i prava obe strane, ali je važno prepoznati i socijalni aspekt radnih odnosa koji utiče na efikasnost i zadovoljstvo zaposlenih.
Međuljudski odnosi podrazumevaju upravljanje dinamikom na radnom mestu, komunikacijom, timskim radom i rešavanjem konflikata radi stvaranja pozitivnog radnog okruženja. Dobri medjuljudski odnosi vode preduzeće ka uspehu!
Gost portala BizSrbije je Olga Vučković Kićanović, konsultant za radno pravo i HR.
BizSrbija: Koje su najčešće greške poslodavaca u oblasti radnog prava?
Kićanović: Često se greši kod otkaza zbog neostvarivanja rezultata rada ili povrede radne obaveze i discipline. To se prevazilazi internim preciziranjem očekivanih standarda, čije neispunjenje predstavlja zakonit otkazni razlog, pod uslovom da se ispoštuje otkazna procedura. Ima problema u nerazumevanju mobinga, što rezultira neefikasnim rešenjima. Raste broj sporova povodom povrede privatnosti zaposlenih, jer Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne predviđa redukciju opštih prava u sferi rada, što se takođe može regulisati internim aktima i tako popuniti pravna praznina u skladu sa interesima poslodavca.
BizSrbija: Šta je ključno za zakonit otkaz u skladu sa važećom sudskom praksom?
Kićanović: Po novijem stavu Vrhovnog suda otkaz je zakonit ako je ispoštovana zakonska otkazna procedura, ako je povreda radne obaveze i discipline predviđena opštim aktom i ako je zaposleni sa tim upoznat, što se podrazumeva. Sud više ne ceni "opravdanost“ otkaza, tj. srazmer štete za zaposlenog i poslodavca. Diskreciono pravo poslodavca je koju će sankciju primeniti u rasponu od opomene do otkaza. Kod otkaza zbog neispunjenja rezultata rada potrebno je postavi realan očekivani standard radnog učinka i način vrednovanja. Sve ćemo videti na primerima iz sudske prakse.
BizSrbija: Zašto je pravilno donet Pravilnik o radu strateški dokument za svaku kompaniju?
Kićanović: Pravilnik o radu je kompanijski zakon. Reguliše specifičnosti svakog poslodavca na najefikasniji način za ostvarenje legalnih i legitimnih interesa. Propisana pravila podižu svest zaposlenih o obavezi poštovanja internih pravila i procedura i preveniraju sporove. Dobar Pravilnik je garant pravne sigurnosti i zaposlnih i poslodavca. Prednost Pravilnika u korist poslodavca nad ugovornim utvrđivanjem prava, obaveza i odgovornosti je ta što se može jednostrano menjati.
BizSrbija: Kako kompanija treba da postupa u slučaju mobinga ili prijave za mobing?
Kićanović: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu obavezuje na pokušaj internog rešenja spora u postupku posredovanja, pa tek ako ne uspe, može se podneti tužba. Izuzetak je ako se za zlostavnjanje tereti odgovorno lice kod poslodavca ili sam poslodavac, jer je disbalans moći često nemedijabilan. Veoma su korisne obuke radi efikasne zaštite zaposlenih od mobinga, ali i poslodavca od manipulacije mobingom od strane zaposlenih iz lukrativnih razloga. U svojoj velikoj praksi medijacije imala sam indicije na zloupotrebu u čak ¼ sporova.
BizSrbija: Koji su rizici u vezi sa prekovremenim radom i radom bez ugovora?
Kićanović: Visoke kazne ako se utvrdi – do 1.500.000 dinara za prekovremeni rad i do 2.000.000 dinara za "rad na crno“. Međutim, sudska praksa je u utvrđivanju veoma neujednačena po pitanju tereta dokazivanja i drugih okolnosti relevantnih za presuđivanje, što ćemo videti na primerima različitih presuda za isto pravno i činjenično stanje.
BizSrbija: U kojim situacijama poslodavac može da uvede video-nadzor ili GPS praćenje zaposlenih?
Kićanović: Uvek kad je to uslov za ostvarivanje njegovih legalnih i legitimnih interesa. Zakon o radu kaska za realnim potrebama, a Zakon o zaštiti podataka o ličnosti štiti opšta ljudska prava na privatnost, koja su često u koliziji sa pravom poslodavca da zaštiti interese poslovanja. Zato će poslodavac opštim aktom urediti pravo i proceduru obrade podataka relevantnih za poslovanje.
BizSrbija: Da li poslodavac ima pravo da proverava zloupotrebu bolovanje zaposlenog, ako posumnja?
Kićanović: Po Zakonu o radu ima, na dva načina: preko ovlašćene zdravstvene institucije ili na "drugi način u skladu sa opštim aktom“. Međutim, sudska praksa ovaj "drugi način“ smatra prekoračenjem prava i povredom privatnosti, što znatno otežava utvrđivanje zloupotrebe. Fleksibilniji je Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji daje čak i mogućnost naknadne provere ako poslodavac posumnja na zloupotrebu, npr.ako se utvrdi da je zaposlen uvek otvarao bolovanje kad je bio povećan obim posla. Tu je i Zakon o detektivskoj delatnosi, videćemo na seminaru.
BizSrbija: Koje obaveze proističu iz Zakona o zaštiti uzbunjivača?
Kićanović: Poslodavac je dužan da opštim aktom uredi proceduru internog uzbunjivanja, mere zaštite uzbunjivača od represije i postupanje povodom predmeta uzbunjivanja, ako se utvrdi osnovanost. U slučaju nepostupanja, može se sprovesti spoljašnje uzbunjivanje, pa uzbunjivanje javnosti u skladu sa zakonom. Uzbunjivač uživa zaštitu samo ako je ispoštovao redosled kanala uzbunjivanja. Interes poslodavca je da spor povodom zaštite uzbunjivača reši interno, radi očuvanja poslovnog i socijalnog imidža.
BizSrbija: Kako se radni sporovi mogu rešavati van suda?
Kićanović: Savetujem klijentima da internim aktom predvide obavezu pokušaja mirnog rešavanja svih sporova, kao procesni uslov za tužbu. U zavisnosti od vrste spora bira se postupak rešavanja - arbitražno, posredovanjem ili mirenjem. Tu je i Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, a postupak je za besplatan. Prednosti mirnog rešavanja su efikasnost, ekonomičnost i izbegavanje reputacionog rizika, s obzirom na to da je jedan od tužbenih zahteva često i objava presude. U nedostatku podataka o uspešnosti, iznosim svoje iskustvo da sam cca 70 odsto sporova povodom mobinga rešila uspešno.
BizSrbija: Koje menadžerske i komunikacione veštine doprinose dobrim međuljudskim odnosima u organizaciji?
Kićanović: Novija istraživanja pokazuju da su "meke veštine“ u rukovođenju presudne za motivaciju, kreativnost i lojalnost zaposlenih. Asertivna komunikacija, konstruktivna kontrola i kritika, efikasno delegiranje, adekvatna motivacija, informisanje uz dobar feedback izvlače maksimum iz tima i pojednica, jačaju sinergiju i pospešuju produktivnost, što ćemo potvrditi primerima iz prakse.
Olga Vučković Kićanović je licencirani predavač na temu radnog prava, mobinga, diskriminacije, uzbunjivanja, vansudskog rešavanja sa akcentom na radne sporove, komunikacije, menadžerskih i liderskih veština. Takođe i posrednik pri Ministarstvu pravde i arbitar i miritelj pri Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Autor je knjiga Praktikum poslovnog uspeha, Karijerologija – pravni, emocionalni i socijalni okvir uspešnog poslovanja, Karijerologija 2 – kako od posla napraviti karijeru.
Seminar Olge Vučković Kićanović organizuje Centar za edukaciju Privredne komore Srbije.
