Međugodišnja inflacija u junu u Srbiji vratila se na nivo pre energetskog šoka, odnosno ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto i u julu u uslovima odličnog roda voća i povrća bila 1,9 odsto, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je u centralnoj banci na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust 2026, koji je Izvršni odbor NBS usvojio početkom avgusta, rekla da se čekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je projektovano u maju i da će se zadržati u granicama cilja u celom horizontu projekcije.
Tabakovićeva je dodala da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju ubrzao na 3,6 odsto međugodišnje kao rezultat boljih ostvarenja oko početka godine od očekivanja i projekcija privrednog rasta za ovu godinu blago je korigovana najviše na 3,2 odsto.
Prema njenim rečima i pored energetskog šoka, eksterna pozicija je u prvoj polovini ove godine poboljšana u odnosu na isti period prethodne, pri čemu pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostigao maksimalnih 95 odsto.
Deficit četiri odsto
Dodala je i da se manji ostvareni deficit tekućeg računa platnog bilansa za oko 30 odsto međugodišnje odražava na niži očekivani deficit na nivou godine, koji u novoj projekciji iznosi oko četiri odsto BDP-a.
"Zahvaljujući jakom regulatornom i makroprudencijalnom okviru za banke i opreznoj monetarnoj politici, očuvana je finansijska stabilnost, što dokazuje i novi istorijski minimum učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima od dva odsto u junu", rekla je Tabakovićeva.
Guvernerka je naglasila i da je na nižu inflaciju u prethodnih meseci od očekivanja iz majskog izveštaju o inflaciji, najviše uticao međugodišnji pad cena hrane od očekivanog i on je u julu iznosio 6,1 odsto
"Usporavanje ukupne inflacije na 1,9 odsto međugodišnje u julu dominantno je bilo rezultat sniženja cena voća i povrća usled izuzetno dobrog novog roda", kazala je ona.
Kako je navela i cene ostalih prehrambenih proizvoda bile su niže nego u istom mesecu prethodne godine, pri čemu u skladu sa očekivanjima, ni nekoliko meseci nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenju trgovačkih marži za prehrambene proizvode i proizvode kućne hemije nije zabeležen značajniji rast njihovih cena.
Bez većih efekata cene energenata
Tabakovćeva je kazala i da za sada znatan rast svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, dodajući da o tome svedoči zadržavanje srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora oko centralne vrednosti cilja i nastavak kretanja međugodišnje bazne inflacije oko granice gornjeg dozvoljenog odstupanja od cilja, uz njeno blago usporavanje u julu na 4,5 odsto.
"Niže ostvarenje inflacije u dosadašnjem toku godine u odnosu na naša očekivanja iz maja utiče i na nižu projektovanu prosečnu inflaciju za ovu godinu, koja sada, prema našoj proceni, iznosi 3,2 odsto, što je za 0,4 procentnih poena manje u poređenju sa prethodnom projekcijom", istakla je guvernerka centralne banke Srbije.
Prema njenim rečima, blago je niža i projekcija prosečne inflacije za narednu godinu i ona iznosi 4,3 odsto.
"Za razliku od prethodne centralne projekcije, kad smo očekivali da bi krajem ove i početkom naredne godine inflacija mogla privremeno da se nađe iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, sada očekujemo da kretanje inflacije bude u granicama cilja tokom čitavog perioda projekcije", kazala je Tabakovićeva.
Ona je dodala da se očekuje da se inflacija od septembra ove godine nađe blago iznad četiri odsto što je u granicama dozvoljenog koridora.
Kako je objasnila, na to će uticati niska baza iz septembra prošle godine usled primene Uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto, a u kombinaciji sa višim svetskim cenama nafte i drugih primarnih proizvoda.
"Tokom naredne godine očekujemo da će u smeru usporavanja inflacije delovati postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i projektovano usporavanje rasta realnih zarada, dok će u suprotnom smeru delovati efekat niske baze iz ove godine po osnovu znatnog pada cena voća i povrća usled odličnog roda", dodala je ona.
Tabakovićeva je ocenila i da bi kao rezultat delovanja ovih suprotstavljenih činilaca, međugodišnja inflacija tokom čitave naredne godine trebalo da ima stabilnu dinamiku i da se zadrži blago iznad četiri odsto da bi krajem perioda projekcije bila postepeno snižena.
Ona je kazala i da je prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku ( RZS), rast BDP-a u drugom tromesečju ove godine iznosio je 3,6 odsto i da su najveći pozitivan doprinos, kao rezultat rasta privatne potrošnje, dali uslužni sektori i neto porezi, a ubrzanju rasta doprineo je i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji kao rezultat rasta proizvodnje i u naftnoj i hemijskoj industriji i nastavka pozitivnih rezultata u granama povezanim sa automobilskom industrijom.
Rast građevinarstva
Rast aktivnosti, kako je dodala beleži se i u rudarstvu, dok je proizvodnja u energetici nastavila da se smanjuje kao posledica primene regulative o prekograničnom prilagođavanju emisije ugljenika, a delom i smanjenog hidropotencijala.
"Prema našoj proceni, realizacija projekata povezanih sa održavanjem izložbe Ekspo, a pre svega izgradnja saobraćajne infrastrukture, rezultirali su pozitivnim doprinosom građevinarstva", kazala je guverner.
Dodala je i da je pozitivan doprinos potekao i od poljoprivrede, što potvrđuju podaci RZS-a očekivanoj proizvodnjipšenice i ranog voća.
Prema njenim rečima, povoljnije ostvarenje u prvoj polovini godine od očekivanja iz maja uticalo je na blagu reviziju naviše projekcije rasta BDP-a za ovu godinu na 3,2 odsto, i zadržanje projekcije rasta za 2027. na 4,5 odsto.
"Ubrzanju rasta u odnosu na ovu godinu doprineće održavanje međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo. U srednjem roku očekujemo iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilan tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom nivou rasta", kazala je Tabakovićeva.
Istakla je i da će rast ekonomske aktivnosti biti vođen domaćom tražnjom uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost -Srbija Ekspo 2027".
Oslonac rastu, kako je dodala očekuje se i od izvoza, koji je više puta u uslovima niske eksterne tražnje, krize u evropskoj auto-industriji i sporijeg priliva stranih direktnih investicija dokazao svoju otpornost zasnovanu na visokoj proizvodnoj i geografskoj diverzifikaciji.
"Za 2026. projektujemo da će uvoz rasti približno istim tempom kao i izvoz, tako da očekujemo manji negativan doprinos neto izvoza rastu BDP-a nego u majskoj projekciji. Sa druge strane, u 2027. očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza rastu BDP-a pre svega zahvaljujući rastu izvoza usluga povezanih sa izložbom Ekspo", kazala je ona.
Smanjena neto prodaja deviza
Tabakovićeva je dodala i da je pored i dalje niske eksterne tražnje i efekata globalnog energetskog šoka, deficit tekućeg računa platnog bilansa u šest meseci ove godine u Srbiji bio niži za 30,5 odsto nego u istom periodu 2025. i iznosio 3,1 odsto BDP-a, a tome je pre svega doprinelo smanjenje deficita u trgovini robom i uslugama kao rezultat bržeg međugodišnjeg rasta ukupnog izvoza od uvoza.
"Deficit tekućeg računa na nivou godine biće niži od onog koji je projektovan u maju i prema našoj novoj projekciji iznosiće oko četiri odsto BDP-a, sa tim da se naredne godine očekuje njegovo dodatno smanjenje kao rezultat povećanog izvoza turističkih usluga", rekla je ona.
Guvernerka je kazala i da je NBS od aprila zaključno sa krajem jula neto kupila 900 miliona evra, čime je iznos neto prodaje od početka godine smanjen na 320 miliona evra.
"Sa jučerašnjim danom mi imamo svega minus od 185 miliona evra koji očekujemo da ćemo da nadoknadimo do kraja godine kao ponovo investiranje u pojačane turbulencije koje su bile u prethodnoj godini kada smo prodali 1,595 milijardi, a kupili juče, 1,410 milijardi, tako da smo sa današnjim danom na minusu od samo 185 miliona evra. Tako da oni koji brinu da li nam padaju devizne rezerve i da li ćemo izdržati, eto da ih utešim da se ne brinu", rekla je ona.
Kako je dodala, uspešna emisija obveznica na međunarodnom tržištu doprinela je rastu deviznih rezervi na 30,5 milijardi evra krajem jula.
"Devizne rezerve su znatno iznad kriterijuma adekvatnosti i pokrivaju blizu sedam meseci uvoza roba i usluga i predstavljaju važan stub odbrane od eksternih rizika.Odgovorna fiskalna politika i stvorene fiskalne rezerve u prethodnom periodu omogućile su da država preuzme deo tereta energetske krize bez većih posledica po javne finansije", naglasila je ona.
Podsetila je i da je u prvoj polovini godine učešće fiskalnog deficita u BDP-u iznosilo oko jedan odsto, uz učešće primarnog suficita od 0,6 odsto.
Dodala je i da je na kraju juna učešće javnog duga sektora države u projektovanom BDP- u za ovu godinu iznosilo 44,1 odsto i bilo je ispod granice kriterijuma iz Mastrihta.
"Prema našoj proceni, fiskalna politika će u ovoj godini imati umeren ekspanzivni karakter, ali ipak, ne očekujemo veće inflatorno dejstvo po ovom osnovu, imajući u vidu da najavljene stimulativne mere namenjene potrošnji imaju jednokratan efekat, kao i da je smanjenje akciza na naftne derivate preduzeto upravo da bi se sprečili veći sekundarni inflatorni efekti", kazala je guvernerka centralne banke.
Kako je dodala razmere i trajanje sukoba na Bliskom istoku, kao i vreme potrebno za normalizaciju tokova, zahtevaju oprezan pristup u vođenju monetarne politike i zato u periodu od prethodnog izveštaja nije menjana visina referentne kamatne stope i ona je još uvek 5,75 odsto.
Kazala je i da su kamatne stope na dinarske i evro-indeksirane kredite privredi i stanovništvu zabeležile blagi rast tokom drugog tromesečja, ali se i dalje mogu smatrati i povoljnim i podsticajnim za nastavak rasta kreditne aktivnosti banaka.
Prema njenim rečima, međugodišnji rast kredita privredi i stanovništvu u junu je iznosio 16,6 odsto i bio je vođen kreditima za obrtna sredstva i investicije u slučaju privrede, odnosno gotovinskim i stambenim kreditima stanovništva.
Ona je naglasila i da je zahvaljujući izraženijem zaduživanju u dinarima, stepen dinarizacije plasmana i privredi i stanovništvu u junu dostigao do sada najviši nivo od 40,7 odsto, dok je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u junu zabeležilo minimum od dva odsto što pokazuje da i privreda i stanovništvo nemaju problema u otplati kredita.
