Cena pšenice na berzi u Čikagu nastavlja da raste i dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine. Prema poslednjim podacima, terminski ugovor za pšenicu popeo se do oko 7,34 dolara po bušelu, što je najviši nivo od juna 2023. i skok od gotovo 44 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tržište sve više brine mogućnost nove eskalacije rata između Rusije i Ukrajine, koja bi mogla dodatno da ograniči snabdevanje iz jedne od najvažnijih svetskih žitnica, prenosi Bloomberg Adria.
Samo u jednom danu pšenica je u Čikagu poskupela i do 2,6 odsto, nakon skoka od 6,4 odsto dan ranije. Zbog poremećaja u Crnom moru cena je samo tokom avgusta porasla za oko 19 odsto. Kukuruz je pratio sličan, iako blaži, trend – nakon rasta od 2,5 odsto sredinom nedelje, usledila je blaga korekcija naniže.
Poređenja radi, sredinom 2023. godine, kada je pšenica na berzi u Čikagu poslednji put dostizala slične nivoe, terminski ugovor se kretao oko sedam dolara po bušelu. Do kraja te godine cena je, uprkos ratu i prekidu crnomorskog sporazuma o žitu, pala na 5,93 dolara po bušelu, odnosno oko 24,5 odsto niže na godišnjem nivou, zahvaljujući rekordnoj svetskoj ponudi pšenice i uspostavljanju alternativnih izvoznih koridora kroz Crno more. Trogodišnji krug koji tržište sada zatvara – od vrhunca u leto 2023, preko pada tokom 2024. i 2025, do novog uspona u avgustu 2026 – pokazuje koliko su cene pšenice osetljive na promenu geopolitičke slike u Crnom moru, ali i koliko brzo mogu da se vrate na niže nivoe kada se ponuda stabilizuje.
Rat kao ukrajinski adut na berzama
Rat je već oštetio luke i žitne terminale i znatno smanjio izvoz iz regiona koji ima ključnu ulogu na svetskom tržištu hrane. Rusija se, prema izvorima bliskim Kremlju, priprema da pojača napade na Ukrajinu, uključujući infrastrukturne ciljeve, nakon procene da su pregovori o mirovnom sporazumu dospeli u ćorsokak.
Poslednjih nedelja sukob se sve češće direktno prenosi na lučku infrastrukturu. Ukrajinski dronovi su privremeno paralisali rad ruske luke Novorosijsk, nakon čega su usledili ruski napadi na brod u Odesi, kao i na rezervoare goriva u luci Černomorsk. Ukrajina je, sa svoje strane, gađala nekoliko brodova za prevoz žitarica u blizini ruskih luka Novorosijsk i Tuapse. Rusija je odbila ukrajinski predlog o prekidu napada na civilne brodove i lučku infrastrukturu, pa terminali u Novorosijsku ostaju delimično zatvoreni, uz obustavu železničkog dopremanja robe.
Rast cena pšenice predstavlja veliki preokret na svetskom tržištu, na kome je do skora obilna ponuda držala cene pod pritiskom. Rusija i Ukrajina zajedno čine više od četvrtine svetskog izvoza pšenice, a važni su izvoznici i ječma, kukuruza i suncokretovog ulja. Novi poremećaji u snabdevanju mogli bi ponovo da podstaknu rast cena hrane, dok potrošače već opterećuju skuplja energija i viši troškovi prevoza zbog sukoba na Bliskom istoku.
Direktor kompanije Advantage Grain Kris Nikolaou ocenjuje da je tržište izuzetno zabrinuto zbog mogućih logističkih problema u slučaju dalje eskalacije, i upozorava da bi cene mogle nastaviti da rastu ukoliko se ne pronađe rešenje za bezbedan brodski saobraćaj kroz Crno more. On dodaje da su Rusija i Ukrajina tradicionalno među najjeftinijim svetskim dobavljačima žita, pa kupci koji su ostali bez dela te ponude sada moraju da se snalaze na znatno skupljem i neizvesnijem tržištu.
Ukrajina se već suočava sa snažnim padom poljoprivrednog izvoza – prema procenama ukrajinskog ministarstva poljoprivrede, ovogodišnje isporuke mogle bi biti i više nego upola manje od ranijih prognoza. Rusagrotrans je, sa druge strane, procenu ruskog izvoza pšenice za avgust smanjio na samo 1,8 miliona tona, što je oko 60 odsto manje nego prošle godine i potencijalno najslabiji avgust još od 2010. godine.
Posledice, međutim, sežu daleko van terminskih tržišta. Rusija i Ukrajina ključni su dobavljači žitarica za zemlje Bliskog istoka, Afrike i Azije, gde se mnogi kupci u ovo doba godine najviše oslanjaju na povoljnije isporuke iz crnomorskog regiona. Uvoznici zato već traže skuplje alternative na udaljenijim tržištima, između ostalog u Australiji i Argentini, što dodatno povećava troškove isporuke i pritisak na cene hrane.
Vremenske prilike i špekulativni kapital dodaju nervozu
Na već napeto tržište nadovezuje se i meteorološka neizvesnost. Prema analizama korišćenim za tržišne prognoze, postoji blizu 70 odsto verovatnoće da se razvije jedan od najsnažnijih El Ninja u poslednjih 75 godina, sa oko 90 odsto verovatnoće da bi takva pojava mogla da potraje tokom cele zime. Neposredan uticaj na ovogodišnje useve još se ne može precizno proceniti, ali je sama opasnost od širih vremenskih poremećaja podstakla dodatnu kupovinu ugovora radi zaštite od rizika, posebno na tržištima soje i kukuruza.
Tome se pridružuje i slabija ponuda iz Evropske unije. Analitička kuća Expana je procenu ovogodišnje proizvodnje pšenice u EU smanjila za 1,5 miliona tona, na 126,8 miliona tona, dok je sam evropski izvoz u periodu od 1. jula do 16. avgusta iznosio svega 1,48 miliona tona pšenice, naspram 2,9 miliona tona u istom periodu prošle godine. Slabija spoljna tražnja i pojačana konkurencija među izvoznicima delimično ublažavaju efekat crnomorske krize na evropsko tržište, ali ne i na globalne referentne cene.
Dodatnu nervozu unose i pozicije špekulativnog kapitala – investicioni fondovi su sredinom avgusta držali izraženu neto kratku poziciju u terminskim ugovorima na pšenicu na berzi u Čikagu, što znači da su brzi obrti raspoloženja na tržištu, u oba pravca, i dalje mogući. Istovremeno, američke inspekcije izvoza pšenice pale su u nedelji koja se završila 20. avgusta na svega 425.668 tona, sa 514.363 tone nedelju ranije i daleko ispod 1,05 miliona tona zabeleženih u istom periodu prošle godine, što pokazuje da slabija američka izvozna tražnja dodatno pojačava globalnu neravnotežu ponude.
Srbija: pšenica dominira berzom, ali cena raste znatno umerenije
Dok svetske referentne cene beleže rekorde, situacija na domaćem tržištu izgleda znatno mirnije. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica je sredinom avgusta činila čak 81 odsto ukupnog nedeljnog prometa, dok su prve ponude suncokreta novog roda ostale bez realizovanih ugovora zbog razlike između očekivanja prodavaca i kupaca. Najveći problem izvoznicima trenutno ne pravi cena, već logistika – nizak vodostaj Dunava otežava utovar i transport robe ka lukama, što dodatno komplikuje izvozne planove u trenutku kada bi regionalna ponuda mogla da iskoristi visoke svetske cene.
Prema izveštajima Produktne berze, pšenica novog roda tokom avgusta trguje se u rasponu od oko 20,00 do 20,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je, uz kurs od oko 117 dinara za evro, ekvivalent otprilike 170 do 175 evra po toni. Za poređenje, pšenica starijeg roda sa višim sadržajem proteina dostizala je i do 21,30 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok se na paritetu CPT luka, uz dostavu do sredine oktobra, trgovalo po ceni od oko 21,70 dinara po kilogramu bez PDV-a. To pokazuje da je cena u Srbiji tokom leta bila relativno stabilna, uz blage oscilacije od nedelje do nedelje, umesto naglog rasta kakav beleži Čikago.
Deo objašnjenja leži u regionalnoj ponudi. Srbija je, kao i Hrvatska, u 2026. godini imala solidnu žetvu pšenice, pa domaće tržište za sada ne oseća isti pritisak nestašice kakav pokreće cene u Severnoj Americi. Ipak, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija u Crnom moru, u kombinaciji sa otežanim rečnim transportom zbog niskog vodostaja Dunava, mogla u narednim mesecima da poveća i domaće cene, naročito ako se globalna premija rizika zbog rata dodatno ugradi u paritet izvoznih luka.
Poređenje sa istim periodom 2023. godine otkriva još jedan paradoks. U julu 2023, na vrhuncu prethodnog talasa rasta svetskih cena, ponderisana cena pšenice na Produktnoj berzi iznosila je oko 21,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, u rasponu od 20,50 do 22,50 dinara, što je, uz tadašnji kurs, ekvivalent od oko 183 evra po toni – dakle nešto više nego sadašnjih 170 do 175 evra po toni. Razlika je najvidljivija u obimu trgovanja: pšenica je 2023. učestvovala sa svega 12 odsto u ukupnom nedeljnom prometu berze, dok danas, zbog visoke svetske cene i pojačanog interesovanja za izvoz, čini čak 81 odsto prometa. Uoči same žetve 2023. otkupljivači su nudili i svega 18 dinara po kilogramu, cenu koju su udruženja poljoprivrednika ocenila kao nedovoljnu da pokrije troškove proizvodnje, što je tada izazvalo i najave protesta ratara u Vojvodini. Drugim rečima, domaća cena pšenice u Srbiji danas nije viša nego pre tri godine – samo se do nje dolazi uz mnogo veći promet i znatno napetiju spoljnu sliku.
Hrvatska: rekordna žetva, ali cena ispod evropskog proseka
Slična, ali još izraženija neusklađenost između svetskih i domaćih cena vidljiva je u Hrvatskoj. Ovogodišnja žetva pšenice tamo je zasejana na oko 159.000 hektara, što je gotovo 10 odsto više nego 2024. godine, uz prosečan prinos od blizu 6,7 tona po hektaru – iznad evropskog proseka. Ukupna proizvodnja procenjuje se na oko milion tona, dok domaća potrošnja iznosi svega oko 300.000 tona, što znači da Hrvatska proizvodi otprilike tri puta više pšenice nego što joj je potrebno za sopstveno tržište.
Upravo taj višak, koji mora u izvoz, čini da cenu hrvatskim ratarima u velikoj meri diktira izvozni paritet – pariska berza umanjena za troškove prevoza do luke, marže trgovaca i premiju rizika – a ne domaća tražnja. Direktorka Hrvatske žitozajednice Nada Barišić navodi da se pšenica na svetskim berzama trenutno kreće oko 209 evra po toni, dok je domaća otkupna cena znatno niža, oko 150 do 170 evra po toni, u zavisnosti od klase i otkupljivača. Reč je o četvrtoj sezoni zaredom u kojoj cena praktično stagnira, uprkos rastu površina pod pšenicom, pre svega zato što je reč o tradicionalnoj kulturi sa sigurnijim prinosom u sve sušnijim godinama.
Hrvatsko tržište dodatno pod pritisak stavlja i uvoz jeftinog brašna iz Srbije. Predstavnici hrvatske mlinske industrije upozoravaju da cene tog uvoznog brašna dostižu nivo koji nazivaju damping cenama, a da postojeći sistem graničnih kontrola, usklađen sa pravilima Evropske komisije, ne dozvoljava češće provere pošiljki bez smanjenja broja kontrola u narednom periodu. Time se otvara paradoksalna slika regionalnog tržišta – dok se svetske cene pšenice zbog rata penju ka trogodišnjem maksimumu, hrvatski ratari se istovremeno bore sa niskim otkupnim cenama kod kuće i konkurencijom jeftinijeg uvoznog brašna iz susedne Srbije.
I ovde je poređenje sa 2023. godinom rečito. U prvoj nedelji avgusta 2023. prosečna otkupna cena pšenice u Hrvatskoj iznosila je oko 180 evra po toni, dok se tokom jula te godine kretala u rasponu od 150 do 210 evra po toni, uz veleprodajnu cenu koja je u istom periodu dostizala i oko 240 evra po toni. Uprkos tome što je reč o godini kada su se cene već povlačile sa ratnih vrhunaca iz 2022, taj nivo je i dalje blizu, pa i iznad, sadašnjih 150 do 170 evra po toni. Drugim rečima, dok globalni benčmark u Čikagu sada dostiže nivo kakav nije viđen od 2023, domaća otkupna cena u Hrvatskoj je, uprkos rekordnoj ovogodišnjoj žetvi, ostala na sličnom ili čak nešto nižem nivou nego pre tri godine – što dodatno potvrđuje utisak da regionalno tržište sve manje prati ritam svetskih berzi.
Crna Gora: tržište koje najviše zavisi od uvoza
Crna Gora, za razliku od Srbije i Hrvatske, nema značajniju sopstvenu proizvodnju pšenice i u velikoj meri zavisi od uvoza brašna i žitarica iz regiona. Prema podacima srpske mlinske industrije, Crna Gora je, uz Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, jedno od glavnih izvoznih tržišta za srpsko brašno, pored plasmana u Evropsku uniju. To crnogorsko tržište čini direktno izloženim kretanjima cena u Srbiji – bilo da je reč o cenama na Produktnoj berzi u Novom Sadu, bilo o troškovima transporta i energenata koji se prenose kroz lanac snabdevanja.
Upravo zbog te uvozne zavisnosti, eventualni dalji rast svetskih cena pšenice, ukoliko se prelije i na regionalno tržište brašna, najbrže i najdirektnije bi se osetio u Crnoj Gori, koja nema domaću proizvodnju kao amortizer, za razliku od Srbije i Hrvatske.
Potrošači u Srbiji: cena hleba više zavisi od plata nego od pšenice
Zanimljivo je da se rast svetskih cena pšenice za sada gotovo uopšte nije preneo na cenu hleba na policama u Srbiji, koja je i dalje administrativno regulisana. Vlada Srbije je početkom februara 2026. godine povećala maksimalnu maloprodajnu cenu hleba od brašna tipa T-500, poznatog kao „Sava“, sa 62 na 65 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena podignuta na 55,74 dinara. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica tada je objasnio da korekcija cene nije bila posledica poskupljenja brašna, već potrebe da se troškovi pekara usklade sa rastom minimalne zarade, koja je od 1. januara 2026. povećana za 10,1 odsto, na 551 evro.
Pekari su, prema propisu, i dalje obavezni da hleb od brašna T-500 čine najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba, uz ograničenu trgovačku maržu od šest odsto, dok marže na ostale vrste peciva i hleba u proseku dostižu i do 80 odsto. Ovakav sistem regulisane cene za osnovnu vrstu hleba za sada deluje kao svojevrsni amortizer između burzanske nervoze u Čikagu i budžeta domaćinstava u Srbiji – iako analitičari upozoravaju da bi produžena kriza u Crnom moru, u kombinaciji sa rastom troškova energenata i transporta, mogla vremenom da izazove pritisak na reviziju i te regulisane cene.
Šta dalje
Kratkoročno kretanje cena pšenice na svetskom tržištu prevashodno će zavisiti od toga da li će Rusija i Ukrajina pronaći način da obezbede bezbedan brodski saobraćaj kroz Crno more, kao i od konkurentnosti ruskih izvoznih ponuda u narednim nedeljama. Slabiji izvoz iz Rusije i Ukrajine, u kombinaciji sa nižom evropskom proizvodnjom i rizikom od snažnog El Ninja, ostavlja prostor za dalji rast cena – tim pre što tržište pokazuje da su i relativno mali incidenti u lukama Crnog mora dovoljni da izazovu dvocifrene dnevne skokove.
Za Srbiju i Hrvatsku, ključno pitanje nije samo kuda idu cene u Čikagu, već i da li će regionalna ponuda, logistička ograničenja poput niskog vodostaja Dunava i uvozna konkurencija unutar samog regiona uspeti da amortizuju taj svetski talas. Za sada, domaće otkupne cene u obe zemlje ostaju znatno ispod nivoa koji bi se očekivao s obzirom na dešavanja na svetskim berzama, dok potrošači u Srbiji rast cene hleba za sada osećaju znatno više kroz rast plata nego kroz cenu sirovine. Da li će se taj jaz održati do jeseni, ili će rat u Ukrajini konačno progovoriti i kroz cene na regionalnim pijacama, ostaje jedno od ključnih pitanja za poljoprivredni i prehrambeni sektor Zapadnog Balkana u narednim mesecima.
