Dok se približavaju Uskršnji praznici, proizvođači mesa u Srbiji suočavaju se sa suprotstavljenim trendovima na tržištu. U odnosu na božićne praznike, cene jagnjetine su u padu, dok svinjsko meso beleži rast. Iako potražnja raste uoči praznika, stočari i prerađivači oprezno prate dalji razvoj situacije, s obzirom na uticaj spoljnih faktora na troškove proizvodnje, kažu iz Privredne komore Srbije (PKS).
Varijacije cena su najizraženije u hipermarketima, dok u pečenjarama i ugostiteljskim objektima cene uglavnom ostaju stabilne, kaže Nenad Budimović, sekretara Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, za RTS.
„Uoči Vaskrsa živa vaga prasića kretala se od 400 do 420 dinara po kilogramu, što predstavlja rast u odnosu na prethodni period. Međutim, cena spremljenog mesa u pečenjarama zadržala se na nivou prošlogodišnjeg Uskrsa“, ističe Budimović.
U maloprodaji se beleži još izraženiji pad cene jagnjetine – u marketima je jeftinija za oko 200 dinara u odnosu na isti period prošle godine. Za razliku od toga, cene svinjskog buta (kao najkvalitetnijeg dela) kreću se u širokom rasponu od 500 do 700 dinara po kilogramu.
Budimović podseća da je za Božić cena svinjskog buta dostizala i 1.300 dinara, što pokazuje značajnu korekciju naniže. On ocenjuje da tržište raspolaže dovoljnim količinama mesa i da snabdevenost za predstojeće praznike ne bi trebalo da bude ugrožena.
Post i promena strukture potrošnje
Tokom vaskršnjeg posta konzumacija mesa je smanjena, što direktno utiče na proizvođače. Riba je trenutno najtraženija roba, sa cenama šarana oko 700 dinara po kilogramu. Ribnjaci rade punim kapacitetom, dok se u marketima hladnjače za ribu brzo prazne.
„Očekuje se da će potražnja za mesom porasti u narednim danima, kako se bližimo samim praznicima“, navodi Budimović.
Energetska kriza i troškovi proizvodnje
Proizvođači mesa sa posebnom pažnjom prate kretanje cena energenata i inputa. Svetska naftna kriza, rast cene goriva i veštačkog đubriva direktno će uticati na troškove stočarske proizvodnje, upozorava Budimović.
„Očekuje se poskupljenje zbog energenata, prvenstveno goriva, nafte i veštačkog đubriva. Međutim, efekti se ne osećaju odmah. Dobre mere ograničavanja cena goriva za poljoprivredu su amortizovale prvi udarac“, kaže on.
Stočari se suočavaju sa potrebom za dodatnom opreznošću u narednom periodu. Prolećna setva, žetva i jesenji radovi zahtevaju stabilne inpute, a Budimović posebno ističe potrebu za pronalaženjem alternativa za veštačko đubrivo.
„Treba biti obazriv i osluškivati šta se dešava na tržištu. Na naftu ne možemo značajno da utičemo, ali moramo da tražimo alternative tamo gde je moguće“, zaključuje Budimović.
Za domaće proizvođače mesa predstojeći period biće obeležen balansiranjem između trenutne stabilne prodaje za Uskrs i rastućih troškova proizvodnje koji bi mogli da ugroze profitabilnost u drugoj polovini godine.
