Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu saopštila je da je započela izradu Nacrta zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac", a rok za dostavu komentara, predloga i sugestija je 11. septembar.
Kako se navodi, predstavnici državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane, komentare, sugestije i predloge mogu dostaviti toj kancelariji putem elektronske pošte na mejl adresu: office@ite.gov.rs, sa naznakom u polju predviđenim za naslov elektronskog pisma (engl. Subject) "Konsultacije u vezi sa Nacrtom zakona".
U radnoj verziji nacrta je navedeno da se ovim zakonom uređuje razmena podataka, dokumenata i obaveštenja između korisnika softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" i informacionokomunikacionih sistema organa državne uprave nadležnog za zdravstvo i organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje u postupku ostvarivanja prava po osnovu privremene sprečenosti za rad, kao i prava i dužnosti lica koja vrše razmenu.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na poslodavca koji zapošljava, odnosno kod koga je na radu, na službi ili obavlja poslove osiguranik koji ima pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, izuzev ako ovim zakonom nije određeno drugačije.
Navedeno je i da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na pripadnike BIA i vojna lica, kao i na fizička lica koji zapošljavaju kućno pomoćno osoblje.
Zakonom je predviđeno da inspekcijski nadzor nad postupanjem poslodavaca, izabranog lekara, zdravstvene ustanove prilikom izvršavanja prava i dužnosti vrši inspektorat rada, upravna inspekcija, odnosno zdravstvena inspekcija.
Predviđene su i novčane kazne od 5.000 do 500.000 dinara za prekršaje poslodavaca i odgovornih lica.
Bolovanje kao poslovni problem
Zloupotreba bolovanja predstavlјa ozbilјan problem za poslodavce i državu, jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja. Stoga je neophodno što hitnije rešavati ovaj problem kako bi se smanjila odsustva sa posla – istaknuto je na sastanku Centra za privredne inicijative i brza rešenja Privredne komore Srbije (PKS) u junu.
Prema anketi PKS, u 133 kompanije proveravano je korišćenje prava zaposlenih na bolovanje, kako bi se razmotrilo pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustava sa posla i usklađenost sa važećim propisima.
U Srbiji su razlozi brojni a na neke od uzroka ukazuju i grane u kojima je ova situacija izraženija - metalska, elektro, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo, komunalne službe… - grane gde su uslovi rada lošiji čak i za srpske standarde a plate mnogo manje od proseka drugih grana. Naravno, ima i onoga zbog čega se situacija pogoršava u ruralnim sredinama i u letnjim mesecima – valja obaviti i poljoprivredne radove na dedovini ili okućnici.
Za zemlje u tranziciji važi da imaju vrlo izražen problem s bolovanjima, kako zbog njihove učestalosti tako i zbog dužine trajanja. Tako se navode podaci da Slovenija ima 11,4, Hrvatska gotovo 13 a Srbija oko 15 dana bolovanja po svakom radniku.
Ali to je zapravo jednako ili malo u odnosu na neke zemlje Evrope. U Nemačkoj su, prema zvaničnim podacima, radnici 2023. godine proveli u proseku 15,1 do 19,4 dana na bolovanju, a u Norveškoj u 2022. godini prosečan broj dana bolovanja bio je čak 27,5 godišnje. U Finskoj, Švedskoj i Francuskoj, od 13% do 15% zaposlenih je u nekom trenutku na bolovanju, dok prosečan broj dana nije preciziran.
Jedino se u Ujedinjenom Kraljevstvu brojke drastično razlikuju, procenjuje se da je prosek oko 5 dana godišnje po radniku.
