Ministarstvo finansija SAD izdalo je novu posebnu licencu kojom je odloženo stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema kompaniji NIS i kojom se kompaniji omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 8. oktobra 2025. godine, saopštio je danas NIS.
Licenca je izdata 30. septembra, naveo je NIS. Kompanija NIS podseća da je takođe podnela i dopunu zahteva za uklanjanje sa SDN (Specially designated Nationals) liste.
Kako je navedeno, reč je o dugotrajnom i kompleksnom procesu, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine.
NIS nastavlja sa aktivnostima koje imaju za cilj prevazilaženje aktuelne situacije, a o svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje kompanije će blagovremeno obavestiti javnost, navedeno je u saopštenju.
I Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je danas da je od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) dobila licencu za nastavak izvršavanja ugovora o transportu sirove nafte sa kompanijom NIS do 8. oktobra.
Firma je dodala da će se u narednim danima, preko američkog pravnog zastupnika i uz podršku Vlade Hrvatske, obratiti OFAC-u sa zahtevom za produženje licence.
"Mogućnost produženja dozvole nakon 8. oktobra 2025. godine u velikoj meri će zavisiti od daljih aktivnosti koje NIS preduzme prema nadležnim američkim institucijama", navodi JANAF na svojoj veb stranici.
Igranka sa procentima
Američka administracija je uvela sankcije NIS-u kao kompaniji čiji je vlasnik Gaspromnjeft (kćerka firma Gasproma), koji je takođe pod sankcijama a u cilju sprečavanja finansiranja ruske strane u ratu u Ukrajini.
U međuvremenu, NIS je pokušao da problem reši smanjenjem učešća u kapitalu Gasproma (sada imaju samo jednu akciju ali i glas u Upravnom odboru) a potom i Gaspromnjefta (koji je predao 12% akcija drugoj Gaspromovoj firmi), koji sada ima udeo od oko 45%.
Iz diplomatskih krugova SAD ranije je dolazio jasan signal da SAD ne žele da umanje udeo već potpuno "izbace" Ruse iz NIS-a, ali je to poslednjih meseci utihnulo.
Prema kategoričkim navodima iz Moskve, Gasprom nema nameru da odsustane od vlasništva nad kompanijom u Srbiji, u koju je od preuzimanja 2008. godine uložio četiri milijarde evra.
