Dogovor SAD i Rusije bi otklonio neizvesnosti i u vezi sa Naftnom industrijom Srbije i uklonilo kompaniju sa liste sankcija, kaže ministarka energetike, dok stručnjaci kažu da rizik ostaje sve dok se ne promeni vlasništvo
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) odložilo je, po šesti put, primenu sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), ovog puta do 26. septembra, saopštilo je danas Ministarstvo rudarstva i energetike.
"NIS će i u otežanim okolnostima nastaviti da obezbeđuje stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima. Krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, što je proces koji ne zavisi od Srbije. Nadamo se da će nastavak razgovora na visokom nivou između SAD i Rusije doprineti napretku za ceo paket američkih sankcija ruskim kompanijama, kao i dogovoru koji bi mogao pozitivno da utiče na otklanjanje neizvesnosti i u vezi sa Naftnom industrijom Srbije i uklanjanja kompanije sa liste sankcija”, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ona je ukazala da je dosadašnjim odlaganjem sankcija Srbija uspela da sačuva energetsku sigurnost.
"Uprkos složenim okolnostima na koje ne možemo da utičemo, obezbeđeno je da rafinerija ima dovoljno sirove nafte i da nastavi sa radom i zahvalni smo američkoj administraciji na dosadašnjem razumevanju. Situacija ostaje složena i država nastavlja da ulaže maksimalne napore i da vodi aktivan dijalog i sa američkom i sa ruskom stranom”, naglasila je Đedović Handanović.
Podsetila je i da Srbija ničim nije doprinela uvođenju sankcija NIS-u i da su one rezultat globalne politike.
"Nastavićemo da se borimo svim diplomatskim sredstvima da bi se obezbedila stabilnost snabdevanja za naše građane i privredu”, poručila je ministarka.
Otkup NIS-a jedino pravo rešenje
Bez vlasničke promene, NIS ostaje pod rizikom Stručnjak za energetiku Željko Marković navodi za RTS da ova neizvesnost već utiče na poslovanje kompanije, naročito u pogledu dugoročne saradnje sa stranim partnerima. On dodaje da je jedino održivo rešenje preuzimanje vlasništva nad NIS-om od strane države, ali da to trenutno nije realna opcija.
"Očekivano je da sankcije nisu stupile na snagu (u punom obimu)), jer nije došlo do novog zaoštravanja u odnosima između SAD i Rusije. Amerika i dalje nastoji da vrati Rusiju za pregovarački sto u cilju okončanja rata u Ukrajini. Ipak, uvek postoji opasnost da se te sankcije mogu, u nekom trenutku uvesti, ali mi se nadamo da se to neće desiti", navodi Marković.
On naglašava da sama pretnja sankcijama već dovodi u pitanje dugoročne ugovore i saradnju NIS-a sa stranim partnerima.
"Kada ste pod potencijalnim sankcijama, svi poslovni partneri postaju obazrivi, jer ne znaju da li će saradnja biti održiva. Jedino rešenje za NIS jeste vlasnička transformacija. Ukoliko bi NIS došao u okrilje naše države, ali to smo videli da nije tako lako izvesti, odnosno da nije u ovom trenutku moguće", kaže on.
Kako dodaje, jedina realna nada je da će doći do političkog dogovora između Rusije i Ukrajine, što bi moglo dovesti do smanjenja sankcionog pritiska. U tom kontekstu, podseća i na navode američkog predsednika Donalda Trampa da bi ukoliko se situacija smiri, određene sankcije mogle biti ukinute – što bi se, u optimističkom scenariju, moglo pozitivno odraziti i na položaj NIS-a.
