U Slovačkoj je danas, na Visokim Tatrama, otvoren GLOBSEC Tatra samit 2025 zna kome je poručeno da Evropa mora da odgovori na podizanje carina, ali ne izgradnjom barijera već završetkom jedinstvenog tržišta energije, kao i digitalnog i tržišta kapitala, kako bi se postigao novi rast.
Predsednik i osnivač samita, Robert Vas, je rekao da Evropa ima razne strategije u različitim oblastima i da ih je sve više u poslednje vreme i da su potrebni u većoj meri rezultati. On je istakao da pre svega oblast čiste industrije i digitalizacije gde se, kako je rekao, jaz samo povećava.
"Mislim da Evropa treba da obnovi otpornost industrijske baze. To je veoma važno, jer Kina napreduje brzim tempom i mobilizuje kapital. Vašington je mobilisao trilione za energiju, čipove i infrastrukturu i vrši pritisak na kompanije da fabrike donesu kući. Ali investicije u Evropi u odbranu koje smo uložili su prilika da na to gledamo ne samo kao na trošak, već́ kao na alat za oživljavanje tehnološke i inovativne baze Evrope. Moramo shvatiti ove investicije kao priliku za evropski rast", rekao je Vas.
Istakao je značaj tehnološkog liderstva i brzine.
"Jer nije uvek samo inovacija važna, već́ i ko može da je maksimalno iskoristi i ko se kreće brzo, jer će postojati dve vrste zemalja. Brze zemlje koje se mogu brzo prilagoditi i one koje su spore. I to će biti veliki jaz u budućnosti", naveo je Vas.
Ukazao je kao treću važnu tačku, kako je rekao, novu vatrenu moć́ Kine.
"Ovde imamo mnogo ljudi iz privatnog kapitala, iz privatnih kompanija. Vidimo da su naše vlade i državni budžeti u veoma teškoj poziciji. Nemamo više novca za investicije. Ali novac je tu, ali je u privatnim rukama. Nismo bili u stanju da mobilišemo privatni kapital u meri u kojoj bi to bilo potrebno. I to mora biti rešenje na kojem treba da radimo", rekao je Vas.
Kaže da je četvrto - skala i podsetio da je baš na današnji dan, 3. oktobra 1930. godine, predsednik Vudro Vilson smanjio carine na čelik, mašine i poljoprivrednu opremu.
"Bila je to smela i inovativna opklada tada da će otvorenost, a ne zaštita, ojačati Ameriku. I uspelo je, ali vek kasnije Amerika se kreće u suprotnom smeru. Carine su se vratile. A Evropa mora na to da odgovori malo drugačije. Ne izgradnjom barijera, već́ izgradnjom skale - to znači završetak jedinstvenog tržišta energije, digitalnog i, pre svega, kapitala", naglasio je Vas.
Najveći problem je...
Vas je podsetio je na reči Marija Dragija koji je upozorio da su evropske unutrašnje barijere skuplje od bilo kojih spoljnih barijera.
"Unutrašnje evropske barijere deluju kao carina od 45 odsto na robu i preko 110 odsto na usluge, što je 70 odsto naše ekonomije. A to je šteta koju sami sebi nanosimo. I moja poslednja poenta je da vlade imaju tendenciju da razgovaraju sa vladama, a kompanije sa kompanijama.
Mario Dragi je takođe u svom izveštaju rekao da nam u Evropi nedostaje poverenje između javnog i privatnog sektora. Jer kada razgovaraju, govore o transakcionom poslovanju. Ono što nam je potrebno jeste da sednemo zajedno i pronađemo rešenja za budućnost", naveo je Vas.
Poručio je da nema rešenja u energetici, u sajber prostoru, u odbrani, u kritičnim faktorima interesa, u bilo kojoj oblasti u Evropi bez uključivanja privatnog sektora od samog početka.
Moramo da promenimo naš narativ i da preuzimamo privatni sektor, naglasio je Vas.
Kopredsededavajući ovog okupljanja su generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, izvršni direktor kompanije Meridijam, Tjeri Deo, kao i izvršni direktor kompanije Kempbel Lutjens i bivši premijer Mađarske Gordon Bajnai.
Tema ovogodišnjeg skupa, koji se održava do 5. oktobra u mestu Štrbske Pleso, a kome prisustvuje i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, je "Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope".
Ovaj prestižni godišnji samit okupio je visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka u EU, lidere industrije i investicione stručnjake kako bi se pozabavili ključnim pitanjima o konkurentnosti Evrope, digitalnoj transformaciji, investicijama u odbranu i energetskoj bezbednosti.
