Guverner nemačke centralne banke (Bundesbanke) Joahim Nagel ocenio je da nova geopolitička i ekonomska realnost zahteva veće oslanjanje Evropske unije na zajedničko zaduživanje, poznato kao evroobveznice.
U objavljenom intervjuu za Politiko, Nagel je rekao da bi stvaranje likvidnog tržišta bezbedne evropske imovine pomoglo Evropskoj uniji da privuče investitore izvan Evrope.
Nagelov stav predstavlja značajan zaokret u odnosu na dugogodišnju nemačku skepsu prema zajedničkom evropskom dugu, ali dolazi u politički osetljivom trenutku, jer kancelar Fridrih Merc insistira da se evroobveznice koriste isključivo u vanrednim situacijama.
Nemačka vlada je nedavno odbacila i poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da se kroz zajednički dug finansiraju sektori poput odbrane, veštačke inteligencije i poluprovodnika.
Prema Nagelovim rečima, centralni bankari evrozone su sada postigli širok konsenzus oko činjenice da je Evropskoj uniji potreban zajednički, visoko likvidan i bezbedan finansijski instrument u evrima.
On ističe da se globalni investitori sve više udaljavaju od dolara i traže alternative, što otvara nove mogućnosti za Evropu.
Nagel ipak naglašava da podrška evroobveznicama ne znači odustajanje od fiskalne discipline.
Zajednički dug Evropske unije bi, kako navodi, morao da bude strogo ograničen na jasno definisane ciljeve, uz jasne mehanizme kontrole i istovremeno smanjenje nacionalnih dugova država članica.
Bundesbanka je uvek bila protiv evroobveznica i prihvatila ih je samo u izuzetnim slučajevima, kao što je oporavak posle pandemije virusa korona ili pomoć za Ukrajinu. Nagel sada objašnjava da su bezbednosni izazovi sa kojima se Evropa suočava najveći od Drugog svetskog rata, tako da "današnja realnost zahteva drugačije odgovore".
Pored zajedničkog duga, Nagel ističe i potrebu jačanja evropske finansijske i platne autonomije, što podrazumeva razvoj digitalnog evra i smanjenje zavisnosti od američkih platnih sistema poput Vize i Masterkarda.
