Sa dodatnim oktobarskim zaduženjem, srpska privreda sada bankama duguje gotovo okruglo 20 milijardi evra, pokazuju podaci UBS, iako kamate ne padaju svuda, vidi se iz izveštaja NBS.
U poslednjem tromesečju ove godine banke su u Srbiji ublažile kriterijume za odobravanje kredite privredi i stanovništvu, a takav odnos prema klijentima očekuje se i za četvrti kvartal, pokazuje oktobarska ankete Narodne banke Srbije (NBS).
Posledica toga je da je srpska privreda u oktobru posegla za novih (i refinansiranih) 120 miliona evra kredita. Kompanije su uzele 104 miliona od banaka a preduzetnici 16 miliona.
Sa ovim zaduženjem dug privrede se popeo na 19,97 milijardi evra , odnosno za 10,2% više što je to bilo pre godinu. Pritom je zaduživanje prilično nesrazmerno, jer preduzetnici su danas u većem dugu za 19,2% a kompanije za nešto manje do 10%, može se sračunati iz podataka novembarskog Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije (UBS).
Rast kredita se većim delom odnosio na zaduženje privrednih društava i bio je vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva, za kojim slede investicioni krediti, kažu iz NBS.
Prema oceni banaka, i privreda je povećala tražnju za svim vrstama kredita tokom trećeg tromesečja, a nastavak rasta tražnje za gotovo svim vrstama kredita očekuju za četvrto tromesečje.
U izveštaju je navedeno i da su banke ocenile da je rast tražnje privrednika za svim vrstama kreditima u trećem tromesečju prvenstveno vođen povećanim potrebama za finansiranje obrtnih sredstava i kapitalnih investicija, dok je rast tražnje kod poljoprivrednika rezultat ponude subvencionisanih kredita.
U narednom tromesečju banke samo kod kratkoročnih dinarskih kredita očekuju blago smanjenje.
Posmatrano po delatnostima, najviše su se zaduživala preduzeća iz prerađivačke industrije, a zatim preduzeća iz sektora trgovine i saobraćaja, dok su samo preduzeća iz energetike i poslovanja nekretninama smanjila svoja zaduženja.
Zašto se preduzeća ubrzano zadužuju, iako je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite nešto porasla u trećem tromesečju, sa 6,5% na 6,6%. (doduše, kod kredita u evrima u trećem tromesečju stopa je smanjena sa 4,9% na 4,7%.), vidi se jasno na godišnjem planu.
Za poslednjh godinu dana došlo je od ozbiljnog smanjenja kakatnih stopa privredi. Kod kredita u evrima kamate su pala i proseku za četvrtinu - od 18,3% malim preduzećima do vipe od 30% velikim.
Kod dinarskih kredita pad je upola manji - 13,7%, a smanjenje kamate se kreće od 8,3% za srednja preduzeća do 25,5% za mala.
Kolike su kamata prema segmentu klijenata, vidi se u tabelama.
I pored većeg zaduživanja, problema sa otplatama nema, i zadržani su septembarski niski nivoi problematičnih kredita od 2,5% za „pravna lica“ i 4% za preduzetnike.
Banke sve „blaže“
S obzirom na ovakvo kretanje i zaduživanja i vraćanja, očekuje se da će se ublažavanje kriterijuma, odnosno standarda, nastaviti.
Kako je objavljeno u Izveštaju o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, standardi po kojima su odobravani krediti privredi ublaženi su zahvaljujući ublažavanju standarda kod dinarskih kredita svih ročnosti, kao i kod dugoročnih deviznih ili devizno indeksiranih kredita,
Pojedine banke su istakle da su na ublažavanje standarda uticale posebne kampanje koje su imale prema određenim kategorijama klijenata, dok su u suprotnom smeru delovale konkurencija u bankarskom sektoru, povećana percepcija rizika, kao i manja spremnost banaka za preuzimanje rizika.
