Inflacija u Nemačkoj bi mogla da poraste sa projektovanih 2,8% u 2026. na 3% u 2027. pošto se očekuje da će se visoke cene energenata postepeno preneti i na potrošačke cene, pokazao je danas objavljen izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Dugoročan cilj Bundesbanke je 2%, čime bi on i dogodine mogao da bude neostvaren. Nemačka inflacija već ubrzava, sa junskih 2,3% na 2,8% u julu i na 2,9% u avgustu, a najveći pokretač rasta su energenti zbog novog rasplamsavanja sukoba na Bliskom istoku.
Ifo za sada ne vidi znakove novog ubrzanja cenovnih pritisaka. Njegov indeks očekivanja kompanija o budućem rastu cena pao je u avgustu na 21,2 poena, sa 21,6 u julu, što ukazuje na blago popuštanje pritisaka u naredna tri meseca.
Očekivanja su smanjena kod energetski intenzivnih industrijskih kompanija, sa 21,3 na 18,7 poena, kao i kod ostalih kompanija, sa 22,7 na 19 poena.
U trgovini su pala sa 31,4 na 30 poena, dok su kod pružalaca usluga porasla sa 19,1 na 20,9 poena.
Ifo ipak na svojoj veb stranici upozorava da bi dugotrajan rast cena energenata mogao da se na potrošače prenese sa zakašnjenjem. Kompanije bi, kako navode istraživači, mogle postepeno da prebacuju veće troškove energije na cene hrane, robe i usluga.
Poseban rizik predstavlja nastavak rasta cena prirodnog gasa i električne energije, koje su od početka avgusta ponovo značajno porasle.
Zbog toga Ifo očekuje da će nemačka bazna inflacija, koja isključuje energente, sa 2,2% ove godine porasti na 2,9% u 2027.
Brz pad maloprodaje
Očiglednih problema sa inflacijoim već ima u prodavnicama. Maloprodaja u julu je u Nemačkoj mesečno pala za 3,4%, najbržim tempom za pet godina, pokazuju danas objavljeni preliminarni, kalendarski i sezonski prilagođeni podaci Nemačkog saveznog zavoda za statistiku (Destatis).
Na godišnjem nivou, nemačka maloprodaja pala je 2,5%, nakon revidiranog rasta od 0,6% u junu. U pitanju je najbrži godišnji pad maloprodaje od septembra 2023. godine.
Promet u maloprodaji prehrambenih proizvoda u julu opao je u odnosu na prethodni mesec za 0,8%, dok je u odnosu na jul 2025. bio manji za 0,3%.
U neprehrambenoj maloprodaji pad je bio znatno veći i iznosi 4,8% međumesečno i 3,4% međugodišnje.
Posebno je snažan pad zabeležen na benzinskim stanicama, gde je realni promet u julu smanjen 9,1% u odnosu na prethodni mesec. Destatis navodi da je na rezultat uticao završetak privremenog popusta na gorivo koji je važio u maju i junu. U odnosu na jul prošle godine, realni promet benzinskih stanica pao je 9,3%.
Pored toga, značajno je oslabila internet prodaja i prodaja putem pošte, koja je pala mesečno 5,6% i godišnje 0,8%, što ukazuje na slabljenje potražnje i u elektronskoj trgovini.
Statistički zavod je istovremeno objavio i revidirane podatke za jun 2026. godine, koji pokazuju da je promet u odnosu na maj te godine, kalendarski i sezonski prilagođeno, stagnirao, a na godišnjem nivou porastao za 0,6%, navodi Destatis na svojoj veb stranici.
