Međunarodna organizacija Okfsam (Oxfam) kritikovala je danas bogate zemlje zbog, kako navodi, sticanja profita na račun pogoršanja klimatske krize i upozorila da više od dve trećine klimatskog finansiranja koje razvijene zemlje obezbeđuju za zemlje u razvoju dolazi u obliku kredita sa kamatom.
Prema zajedničkom istraživanju Oksfama i humanitarne organizacije "CARE", od ukupno 115,9 milijardi dolara klimatskog finansiranja koje su razvijene zemlje obezbedile ili mobilisale za zemlje u razvoju u 2022. godini, oko dve trećine čine upravo krediti, često pod standardnim, komercijalnim uslovima, preneo je briselski list Brasels Tajms.
Ovakav pristup, kako se navodi u saopštenju Oksfama, dodatno opterećuje budžete siromašnih zemalja, čiji ukupni spoljni dug trenutno iznosi 3,3 hiljade milijardi dolara.
Među glavnim državama koje doprinose ovom teretu su Francuska, Japan i Italija.
"Bogate zemlje klimatsku krizu tretiraju kao poslovnu priliku, a ne kao moralnu obavezu. Pozajmljuju novac onima koje su istorijski već oštetile, zarobljavajući ih u začaranom krugu duga. To je profiterstvo u jeku krize", ocenila je šefica klimatske politike u Oksfamu, Nafkote Dabi.
Uoči predstojeće 30. Konferencije UN o klimatskim promenama (COP30), koja će se održati sredinom novembra u Belenu, Brazil, Oksfam je pozvao razvijene zemlje da ispune svoja finansijska obećanja.
Na prethodnoj konferenciji COP29, održanoj krajem 2024. godine u Bakuu, razvijene zemlje su obećale da će do 2035. povećati godišnje finansiranje za zemlje u razvoju na najmanje 300 milijardi dolara.
Sporazum iz Pariza iz 2015. godine postavio je cilj da razvijene zemlje godišnje obezbede najmanje 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje počevši od 2020. godine.
