Institut za kukuruz "Zemun polje" obeležava danas osam decenija, i danas je potrebniji domaćoj i regionalnoj poljoprivredi više nego ikad, istaknuto na svečanom obeležavanju osam decenija rada
Od Saveznog zavoda za oplemenjivanje i proizvodnju bilja 1945. godine, preko osnivanja specijalizovanog istraživačkog Instituta za kukuruz 'Zemun Polje' 1961. godine, do danas popularni brend ZP hibridi nastavlja da održava srpsku, regionalnu ali i svetsku poljoprivredu vitalnom, i u ovo vreme velikih klimatskih promena.
Direktor tog Instituta Miodrag Tolimir je na svečanom obeležavanju osam decenija rada rekao da rad Instituta mora da se prilagodi trenutnim aktuelnim situacijama na tržištu poljoprivrede, poput nekoliko godina veoma sušnih perioda, i tako nastavi svoj uspešan naučnoistraživačkog rad iz oblasti oplemenjivanja.
''Svedoci smo zadnjih sedam godina izraženih sušnih perioda. Kada govorimo o poslovanju, konkurencija je izuzetno snažna i velika, kako na domaćim, tako i na tržištima na koje Institut izvozi svoje seme. U tom kontekstu naši oplemenjivači, a i ostali timovi naučnika, stvaraju hibride koji su prilagodljivi takvim uslovima proizvodnje. Prvenstveno prilagodljivi i adaptivni na stresne uslove. Isto tako moramo da imamo i konkurentan proizvod da bismo mogli da i dalje opstanemo, da se razvijamo, da ulažemo u razvoj i da budemo, nadam se, i dugi niz godina konkurentni'', naveo je on.
Plodovi tog rada su da je u zemlji priznato 822 ZP hibrida kukuruza, 9 sorti soje i 20 sorti strnih žita, a na inostranom tržištu 186 ZP hibrida kukuruza, 2 sorte soje i 8 sorti strnih žita.1
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević izjavio je da je taj Institut ostavio neizbrisiv trag na domaćem i stranom tržištu a da se zajedno mora raditi na odgovorima na izazovima pred kojima se nalazi naša poljoprivreda.
"Ministarstvo je izdvojilo značajna sredstva i subvencije, pruža ogromnu podršku našim proizvođačima. Ali i pored svega toga i značajne podrške, nažalost, ove godine naši proizvođači su pretrpeli i ozbiljne štete", naglasio je Radošević.
Kako je istakao, odgovore na klimatske promene treba tražiti u sistemu, nauci i novim tehnologijama, te da su upravo zbog toga potrebne institucije poput Instituta „Zemun polje“
