Najveće količine falsifikovanog novca koje dospevaju na Balkan i u zemlje Evropske unije potiču iz ilegalnih fabrika smeštenih na teritoriji Rumunije, a kriminalne grupe uključene u njegovo dalje distribuiranje nabavljaju falsifikate po ceni koja iznosi svega dvadeset odsto vrednosti originalnog novca.
Tako se, na primer, za milion evra lažnog novca plaća 200.000 evra.
U Rumuniji se, prema pisanju RTCG, prave lažni evri, kuvajtski dinari i američki dolari, dok je najteže falsifikovati britansku funtu.
Članovi ovih kriminalnih grupa vole da se predstavljaju kao Italijani, Arapi, Grci, Česi, a među njima ima i kriminalaca sa prostora bivše Jugoslavije.
Kriminalci pretražuju novinske i internet oglase u potrazi za nekretninama, skupim automobilima, jahtama, vrednim nakitom, satovima, umetničkim delima, pa čak i konjima.
Mesta sastanka su obično gradovi na severu Italije, a kao "rezervnu opciju" kriminalci koriste i gradove u Francuskoj, zemljama Beneluksa ili Španiji.
Operišu u većim grupama, čime policiji otežavaju sagledavanje strukture grupe i razmera prevare.
Šefovima kriminalnih grupa to omogućava da one na nižoj hijerarhijskoj lestivici drže u neznanju o veličini plena.
