Zbog nedavnih blokada prevoznika iz regiona na granicama sa EU šteta je iznosila oko 92 miliona evra dnevno i Hrvatska ima konstruktivan predlog za Brisel da se to više ne bi ponovilo, ukazao je na KBF predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež.
Prvi čovek srpskih privrednika izjavio je na 33. Kopaonik biznis forumu, da je Vlada Hrvatske na nedavnom sastanku u Briselu izašla sa predlogom da transportne kompanije iz Srbije koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja EU dobiju dugoročne vize za vozače.
„Sad se desilo na sastanku, gde je Brisel bio veoma štur da bilo šta uradi od naših predloga, desilo se nešto što niko nije očekivao. Hrvatska vlada je izašla sa predlogom i rekla, evo mi ćemo da predložimo svim zemljama članicama, a počećemo mi prvi odmah, a i Mađarska je takođe to najavila, da transportne kompanije iz Srbije koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja u EU, imaju prava da za svoje vozače dobiju dugoročne vize. Hrvatska je predložila to rešenje u Briselu", rekao je Čadež na panelu "Zajedno napred: Regionalna integracija Zapadnog Balkana".
Kako je rekao, nije to saradnja „zato što se mi volimo“, nego zato što i Hrvatska razume koliko gubi dnevno ako transporteri blokiraju granicu.
Čadež je objasnio da je reč o tome da ako neki prevoznik iz Srbije ili iz regiona ima ugovor sa hrvatskom kompanijom da joj vozi neku robu ima pravo da za svoje vozače dobije dugoročni boravak.
„EU je tražila da prevoznici otvore kod njih firme, ali su shvatili su da to ne može i da je potrebna i određena regulativa u samim državama članicama, a sa druge strane nemaju dovoljno vozača“, rekao je Čadež.
Prevoznici iz regiona su krajem januara blokirali prelaze zbog strogog viznog režim Evropske unije koji je poznat kao pravilo 90/180 dana.
Prema pravilima EU, vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengen zone.
Dodatni pritisak je napravilo uvođenja novog Sistema ulaska i izlaska (EES), koji predviđa uzimanje biometrijskih podataka na granicama.
Brz protok robe važan i za sam Zapadni Balkan
Čadež je problem prevoznika istakao u kontekstu sve težnje saradnje Zapadnog Balkana na kome je, kako je istaknuto, trgovinska razmena povećana tri puta u prethodnih 10 godina. To je između ostalogo omogućeno i time što je čekanje robe na granicama skraćeno sa dva sata na nešto više od 20 minuta.
„Ovo je tema koja možda najviše oseća političke udare ili ono što mi zovemo uticaje nekih političkih odnosa između vlada u regionu na samu privredu“, rekao je Čadež na panelu.
Ipak, kako je rekao, trgovinska razmena zemalja ZB u prethodnih 10 godina, sada se razmenjuje tri puta više, pre svega, robe.
„Neke inicijative, poput tadašnje inicijative za Otvoreni Balkan, donela je, pre svega, neku vrstu ubrzanja prometa roba između nas, dakle, kada je u pitanju prepoznavanja sertifikata, ima tu još uvek dosta problema, ali sistemski su neke stvari rešene. Mi smo, koliko vidimo i merimo na granicama, vreme skratili sa nekih dva sata na nešto više od 20 minuta kada govorimo o prometu između zemalja i ekonomija ZB, ne između regiona i EU. To je druga tema“, rekao je Čadež.
Ukazao je na primer Srbije i Albanije koje su uspele u prethodnih 10 godina da povećaju izvoz iz Srbije u Albaniju čak 90%, a Albanije u Srbiju takođe nešto više od 90%.
„Imamo potpisano više od 60 bilateralnih sporazuma, a ono što je najzanimljivije jeste da srpski turisti idu u Albaniju. Dakle, albansko primorje je druga destinacija za srpske turiste posle Grčke. Imamo primere srpskih firmi koje su nedavno investirale poput Alta banke u Severnoj Makedoniji u finansijski sektor. Imamo primere iz farmacije Vega koja je investirala u kompanije u BiH i druge“, rekao je Čadež.
Konstatovao je da se stvari jesu u tom smislu promenile na bolje, ali da i dalje zemlje u regionu boluju od, kako je rekao, političkog faktora.
„U nekoj od ovih sredina se desi neki izbori, a onda je najlakše pridobiti poene, bilo koja da ste stranka tako što ćete opet da komunicirate spoljnje ili unutrašnje neprijatelje i da se vraćate na neke teme iz prošlosti, a onda to naravno utiče i na biznis“, rekao je Čadež.
Podsetio je da su pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama napisali zajednički tekst za Frankfurter algemajne cajtung u kome, kako je rekao, govore o realističnom pristupu u odnosima Zapadnog Balkana prema EU.
„Tu možemo da očekujemo jedan proces ubrzavanja na jedan drugačiji način nego što je to možda trenutno formalno. I čini mi se da se cela ta geopolitička stvar u Evropi pomera iz Brisela ka zemljama članicama, pre svega najvećim zemljama članicama, koje su rekle da konsoliduju prostor i to je ono što i jeste šansa Zapadnog Balkana. Kad pogledate, svako proširenje Evropske unije jeste bilo pre svega političko, a ne birokratsko i čini mi se da će i ovo sada, kako god se ono zvalo, biti ulazak pre svega u jedinstveno tržište i Šengen ili TIR 2 ili pridruženo članstvo bez prava glasa, kao međukorak doći veoma veoma brzo“, rekao je Čadež.
Zahvalnost PKS
Predsednik PKS uputio je pisma zahvalnosti predsedniku Hrvatske gospodarske komore Luki Buriloviću i potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova Republike Hrvatske Davoru Božinoviću, povodom konstruktivnog i odgovornog pristupa hrvatskih institucija u rešavanju pitanja primene pravila 90/180 za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana, saopšteno je iz srpskog krovnog udruženja privrednika.
U pismima se ističe zahvalnost na spremnosti hrvatske strane da tokom radnog sastanka sa predstavnicima Evropske komisije ovo pitanje sagleda u širem regionalnom kontekstu, uz uvažavanje interesa kako privrede Hrvatske, tako i kompanija Zapadnog Balkana koje su snažno povezane sa tržištem Evropske unije.
Posebno je naglašeno da se Republika Hrvatska još od 2024. godine zalaže za to da se profesionalni vozači svrstaju u istu kategoriju kao kabinsko osoblјe, čime se potvrđuje razumevanje specifičnosti njihovog rada i izazova sa kojima se suočavaju u praksi. Takav pristup doprinosi stabilnosti i predvidivosti poslovnog okruženja, kao i kontinuitetu robnih tokova između regiona i EU.
Privredna komora Srbije ocenjuje kao izuzetno značajno to što se u okviru evropskih institucija vodi računa i o regionu koji još nije član Evropske unije, ali je duboko integrisan u evropske tokove robe i usluga. Ovakav pristup dodatno jača poverenje i partnerske odnose među privredama u regionu.
