Uprkos tome što robna razmena između Srbije i Angole još nije velika, domaća privreda na ovom afričkom tržištu beleži izrazit suficit i sve snažnije širi prisustvo. Tradicionalno političko partnerstvo iz vremena bivše SFRJ i Pokreta nesvrstanih poslednjih godina sve više dobija i ekonomsku dimenziju, pri čemu se saradnja više ne zasniva samo na trgovini, već i na investicijama, digitalnim tehnologijama i prenosu znanja.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna robna razmena Srbije i Angole u 2025. godini iznosila je oko 5,4 miliona evra. Od toga je izvoz Srbije dostigao 5,2 miliona evra, dok je uvoz iz Angole iznosio svega oko 224.000 evra, što potvrđuje da Srbija ostvaruje značajan trgovinski suficit u razmeni sa ovom zemljom.
Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju nešto veći obim razmene. Prema njihovoj evidenciji, ukupna spoljnotrgovinska razmena prošle godine iznosila je 7,24 miliona evra, pri čemu je izvoz Srbije vredeo 5,75 miliona, a uvoz iz Angole 1,49 miliona evra. Bez obzira na razliku u metodologiji, oba izvora potvrđuju da je trgovinska razmena u velikoj meri na strani Srbije.
Na angolsko tržište iz Srbije najviše odlaze prehrambeni proizvodi, žitarice, semenski materijal i prerađena hrana, ali i poljoprivredna mehanizacija, koja prati nastojanja Angole da smanji zavisnost od nafte i razvije sopstvenu poljoprivredu. Tradicionalno mesto u izvozu ima i namenska industrija, čiji su proizvodi godinama prisutni na ovom tržištu.
Nelt u Angoli otvorio fabriku slatkiša
Zanimljivo je da su se među najvrednijim izvoznim proizvodima u 2025. godini našle cigarete, mašine za preradu hartije, mekinje i ostaci od žitarica, suncokretovo ulje i mašine za sejanje, što pokazuje raznovrsnost srpskog izvoza.
Prisustvo domaćih kompanija u Angoli dodatno je ojačano investicijama. Logističko-distributivna grupacija Nelt pre nekoliko godina otvorila je fabriku slatkiša Candy Factory u Luandi, čime je omogućila snažnije pozicioniranje srpskih konditorskih proizvoda na tom tržištu.
Sa druge strane, uvoz iz Angole ostaje skroman i uglavnom se odnosi na egzotično voće, kafu, određene vrste drveta i pojedine industrijske sirovine. Iako je Angola jedan od najvećih afričkih proizvođača nafte i dijamanata, Srbija te proizvode nabavlja preko drugih dobavljača i posrednika, pa oni nisu evidentirani u direktnoj robnoj razmeni dve zemlje.
Među proizvodima koje Srbija uvozi iz Angole po vrednosti dominiraju propan, kupaći kostimi, prekidači, tekstilne tkanine i svetiljke.
Digitalizacija poljoprivrede i elektronske uprave
Međutim, trgovina više nije jedini stub saradnje dve zemlje. Tokom zvaničnih sastanaka predstavnika PKS i ambasade Angole poseban akcenat stavljen je na oblasti u kojima srpske kompanije mogu da ponude gotova tehnološka rešenja.
Posebno se izdvajaju informacione tehnologije, gde se Srbija sve uspešnije pozicionira kroz transfer znanja. Domaće kompanije, među kojima je i Pulsec, već posluju u Angoli razvijajući bezbednosne sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji i senzorskim tehnologijama za zaštitu kritične infrastrukture.
Veliko interesovanje postoji i za srpska rešenja u oblasti digitalizacije poljoprivrede i elektronske uprave. Angola u tome vidi priliku za modernizaciju državne administracije i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, a iskustva institucija poput BioSensa predstavljaju jedan od potencijalnih modela saradnje.
Zbog svog geografskog položaja i privrednog značaja, Angola se u domaćim poslovnim krugovima sve češće posmatra kao ulazna tačka za tržište jugoistočne Afrike sa više od 200 miliona potrošača. Upravo zbog toga srpske kompanije se podstiču da učestvuju na najvećim privrednim i tehnološkim manifestacijama u toj zemlji, poput sajmova FILDA i Angotic, kako bi iskoristile potencijal za širenje poslovanja na čitav region.
