MOL se sprema da preuzme NIS do 24. marta, još samo da se OFAC složi

Janković je, na panelu "Energetika 4.0: Transformacija sistema za održivu ekonomiju". 33. Kopaonik biznis foruma, istakao da odluka o transakciji nije u nadležnosti mađarske kompanije.

„Očekujemo i nadamo se da će OFAK odobriti transakciju, ali ne možemo potvrditi“, rekao je Janković u izjavi za medije.

Ocenio je da se transakcija odvija brzim tempom.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović, kaže da je logično da dogovori i razgovori oko prodaje NIS-a nisu više prisutni u javnosti a da je teško reći dokle će oni trajati.

„To je jedan delikatan posao. Ne dešavaju se takve akvizicije tako često u naftnom sektoru. Pretpostavljam da su i jedna i druga kompanija koje razgovaraju o toj transakciji u veoma obimnim poslovima da odrede šta je to što se prodaje, odnosno koja je cena. Ali ono što je u našem slučaju svakako najvažnije je da ni u njihovim rukama nije da li će to biti realizovano ili ne, jer saglasnost za njihov dogovor oko transakcije treba da odobri američka administracija i da zapravo omogući rad NIS-a", rekao je on za Tanjug na KBF.

Dodao je da oni mogu u svakom trenutku da razmene akcije, ali da li će biti omogućen rad posle toga, tu ima mnogo nepoznatih oko toga da li će američka administracija i nakon 24. marta, recimo, produžiti period za nastavak razgovora ili da li će prihvatiti to što se do tada dogovori.

"To niko pouzdano ne zna i sve što se čuje su zapravo spekulacije", rekao je.

Velika prilika za MOL

Janković je istakao da je situacija sa NIS-om prilika da MOL poveća učešće na tržištu naftnih derivata u Srbiji i time proširi svoj uticaj u regionu. Janković je istakao da je MOL, nakon američkih sankcija NIS-u, duplirao svoj uvoz na tržištu Srbije i povećao skladišne kapacitete.

„Cela ova transakcija nam prosto dođe kao jedna normalna stvar u kojoj želimo da proširimo svoj uticaj na tržištu nafte i naftnih derivata u Srbiji. To će doneti kratkoročne efekte u smislu rešavanja ove situacije sa NIS-om, odnosno strukture vlasništva, ali i dugoročne efekte kroz saradnje među rafinerijama i infrastrukturnu mrežu“, rekao je Janković

On je istakao da bi na taj način došlo do sinergije u oblasti logistike, proizvodnje i lanca snabdevanja.

"Vidimo sinergiju i u znanju i menadžmentu, znamo procese ne samo u ekstrakciji već i procese u rafineriji, petrohemiji, u distribuciji, prodaji i vremenu. Vidimo optimizaciju i standardizaciju na jednom širem nivou, na jednom regionalnom nivou, veću produktivnost i efikasnost, kao i bolje planiranje, naročito u kriznim situacijama", rekao je Janković.

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Jovana Joksimović navela je da se vode intezivni pregovori po pitanju NIS-a uključujući međudržavni sporazum Srbije i Mađarske u oblasti energetike i moguće povećanje udela Srbije u vlasničkoj strukturi NIS-a.

„Cilj Srbije je bio i ostao zaštita interesa građana i privrede, imajući u vidu da je poslovanje NIS-a od izuzetnog značaja za energetsku sigurnost, stabilnost tržišta, ekonomiju i za privredni rast, naravno“, rekla je Joksimović.

Koliko će nas koštati napad SAD na Iran

Na pitanje da li se kriza na Bliskom istoku reflektuje na snabdevenost naftnim derivatima, Janković kaže da se to za sad ne oseća, ali i da je još uvek rano o tome govoriti.

„Svesni smo da je došlo do poremećaja tržišta, 20 odsto celokupnog snabdevanja naftom dolazi iz tog regiona. Potrebno je da prođe više vremena da bismo detaljnije govorili o tome“, rekao je Janković.

Tomislav Mićović kaže da su događaji na Bliskom istoku, gde su SAD i Izrael vojno udarile na Iran, učinili da je u jednom trenutku potpuno prestala isporuka sirove nafte iz Persijskog zaliva a ona čini oko 20 odsto svetske svetske potrošnje nafte, pa je buirno reagovala i berza rastom cene od 10 dolara.

Mićović objšanjava da su svi koji su se naftom snabdevali iz Persijskog zaliva morali da potraže neophodne količine na nekim drugim mestima.

„Povećana potražnja i smanjena ponuda su dovele do velike neravnoteže i samo u jednom danu je nafta tipa brent poskupela za 10 dolara po barelu. Ono što je još značajnije jesu kotacije benzina i dizela, odnosno berzanske kotacije derivata koje su danas zabeležile veliki skok i videćemo kako će se situacija odvijati tokom nedelje“, rekao je on.

Pojasnio je da je tržište sirove nafte jedno i da naftu prodaju proizvođači a tržište derivata drugo jer su tu ponuđači rafinerije.

„ Rafinerije u ovom trenutku moraju da obezbede značajna sredstva za kupovinu te skupe nafte i zato su ove kotacije otišle tako visoko“, naveo je on.

Govoreći o tome kakve cene možemo očekivati kod nas Mićović je rekao da cene goriva određuje država i da postoji formula u koju se unose berzanske kotacije derivata, kurs dolara, zavisni troškovi uvoza i iz toga proizilaze maksimalne maloprodajne cene.

„Ovako značajno povećanje jednog inputa svakako će uticati na cenu, a u kojoj meri, to ćemo svi zajedno videti u petak kada budu objavljene nove cene“, rekao je on.

Istakao je da je važno da u ovom trenutku imamo dobro snabdeveno tržište i kada su u pitanju veleprodavci i prodavci na malo.

Ukazao je međutim da se istovremeno nalazimo u periodu povećane potrošnje, jer nam sledi poljoprivredna sezona i naglasio da je važno da se što pre uspostavi ozbiljna koordinacija svih na tržištu, odnosno kompanija i države kako bi se obezbedilo snabdevanje tržišta.

„Ne bi trebalo da bude odstupanja ni u čemu da bismo obezbedili dovoljne količine za ovaj prolećni period, kad raste potrošnja“, poručio je Mićović.

Ocenio je da će tek kada Rafinerija nafte proradi u punom kapacitetu moći da se kaže da smo ponovo stabilizovali tržište.

„Ono sada jeste stabilno u smislu da ima dovoljno derivata, ali ipak je trenutno na snazi, da tako kažem, naš nacionalni poremećaj. Imamo i regionalni poremećaj, zato što više ne dotiče nafta Družbom do rafinerija koje su snabdevale i naše tržište, a imamo i globalni poremećaj. Kako reče organizator ovde na Kopaonik biznis forumu prešli smo u fazu polikriznog stanja", zaključio je Mićović.