Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Zapadni Balkan Sebastijan Sosa izjavio je danas u Beogradu da su mere za ublažavanje energetske krize koštale Zapadni Balkan i zemlje centralno-istočne Evrope oko 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"To je umereno, ali naravno to zavisi od toga koliko dugo vlade zadrže te mere. Što duže traju, to je veći fiskalni trošak. Takođe zavisi i od kretanja cena energije, ako cene ostanu visoke duže vreme, trošak će svakako biti veći", rekao je Sosa na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja", koji se održava u okviru Svetskog kongresa ekonomista.
Sosa je ukazao da optimalni fiskalni odgovor treba da zavisi od fiskalnog prostora svake zemlje.
"Nisu sve zemlje u istoj poziciji. Mnoge evropske zemlje već su bile pod pritiskom visokih fiskalnih deficita i javnog duga, kao posledica prethodnih paketa podrške tokom pandemije i prethodnog energetskog šoka", kaže Sosa.
Smatra da države treba da nastave sa merama podrške domaćinstvima i kompanijama, ali vodeći računa da ne povećaju ukupne deficite, odnosno uz kompenzatorne mere.
Njegov savet je da energetske mere podrške budu dobro ciljane, odnosno da podrže samo najugroženije delove stanovništva i kompanija.
Drugi savet je da te mere budu privremene, jer je u pitanju energetski šok koji dolazi spolja i neće biti trajan.
"Treći savet je bio da ne narušavaju cenovne signale. Mislim da je zanimljivo osvrnuti se na energetski šok iz 2022. godine, jer on daje dobru referencu za ono što se sada dešava. Tada su širom Evrope vlade implementirale veliki broj mera, a čak 75 odsto tih mera nije bilo ciljano ili su narušavale cenovne signale", kazao je Sosa.
Te mere su tada, kako kaže, bile na nivou od oko 2,5 odsto BDP-a.
"Nažalost, i u ovom novom energetskom šoku vidimo slične obrasce. U Zapadnoj Evropi oko 70–72 odsto mera je ponovo ili neciljano ili narušava cenovne signale, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi taj udeo još veći, oko 80–85 odsto", naveo je Sosa.
Svetski kongres ekonomista počeo je u ponedeljak, a tokom pet dana okupiće oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, među njima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Tema ovogodišnjeg kongresa je "Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji". Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije uz podršku generalnih sponzora AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije.
